Listajući jedan domaći kompjuterski časopis, na nekoj dvadesetoj strani naleteh na full size reklamu za nekakav vebsajt za koji sam isprva mislio da pripada još jednoj hosting firmi koja pokušava da se reklamira na pompezan način. Adresa je želim.rs, glavni slogan je "registrujmo srpski", a poentu ne razumem potpuno... Valjda se .yu domen definitivno gasi 30. septembra pa je tu negde ta poenta. Svaka sličnost sa kampanjom Kupujmo domaće je namerna, a kolika je sličnost između proizvodnje domaćeg soka od brusnice i registracije domena sa .rs sufiksom - to mi baš nije jasno. Agitprop ekipa koja je radila ovu kampanju je svakako duhovita kad se ovako jako potrudi, problem je svakako što mi obični gedžovani ne uspevamo da dostignemo tu njihovu razinu duha i ukapiramo na primer ovo.
Rekoh, dakle, kako sam isprva mislio da se radi o nekoj privatnoj firmi sa krš reklamom što nije da nismo videli u prošlosti, niti bi ovo bila poslednja takva stvar u univerzumu. Međutim, pogledam malo bolje i vidim logo RNIDS-a koji mu dođe kao neki konzorcijum pravnih lica ovlašćen da "hendluje" i reguliše korišćenje lokalnog top-level domena (.rs) i to crno na belo od ICANN-a. Ne, ne radi se o privatnoj firmi, ne radi se doduše ni o državnoj agenciji, radi se o tome da je naš RNIDS pokrenuo kampanju za masovnu registraciju domaćih domena iz razloga (mislim) popularizacije tog sufiksa i nastavljanja sveopšte fame da vam, kad okačite nešto na Internet, odmah rastu profiti, skaču dividende, naviru mušterije i, je li, posledično vam i seksualni život postaje bogatiji i raznovrsniji.
Jesam ja neinformisani dunster koji je za ovo čuo više od mesec dana po početku realizacije kampanje, jeste da se u teoriju marketinga i odnosa sa javnim mnjenjem uopšte ne razumem, ali to ne menja osećaj koji se često javlja kod svakog od nas - a to je osećaj stida zbog gluposti nekog drugog. Kao kad neko tiho prdne u prepunoj sali bioskopa, a onda se vi okrećete okolo znojeći se i razmišljajući neće li valjda ova simpatična alternativka koju merkate već par meseci pomisliti da ste to vi prdnuli i uveli novi ugođaj (doduše, najveća je šansa da je to ipak bila ona). E, tako sad ljudima koji su višegodišnji online profesionalci valjda dođe neprijatno kad shvate da oni koji još nisu inicirani na mrežu vide dimenziju gluposti i šabanstva kojom se ova kampanja njima obraća. Ja niti sam mnogo online, niti sam profesionalac, ali me je, svejedno, sramota...
Šta reći na kraju? Kolege blogeri koje držim u rollu desno i ja svojim piskaranjem već dugo pokušavamo da izlečimo svoju hroničnu zagorelost, nedostatak emotivne inteligencije, neregulisane radne staževe i nenapisane diplomske radove, neuspešno društveno angažovanje i nepriznavanje od strane okoline. Ali pogrešili smo samo u jednom, zajebali smo se u sufiksu u adress baru. Nemojte ponoviti naše greške! Koliko sutra upalite Google, rentirajte pravi domen i uspite u životu! O Stažu nećete više brinuti, Seks će vam postati dosadan, a Samundari kazanom ćete hraniti svoje bengalske mačke! RS FTW!
Rekoh, dakle, kako sam isprva mislio da se radi o nekoj privatnoj firmi sa krš reklamom što nije da nismo videli u prošlosti, niti bi ovo bila poslednja takva stvar u univerzumu. Međutim, pogledam malo bolje i vidim logo RNIDS-a koji mu dođe kao neki konzorcijum pravnih lica ovlašćen da "hendluje" i reguliše korišćenje lokalnog top-level domena (.rs) i to crno na belo od ICANN-a. Ne, ne radi se o privatnoj firmi, ne radi se doduše ni o državnoj agenciji, radi se o tome da je naš RNIDS pokrenuo kampanju za masovnu registraciju domaćih domena iz razloga (mislim) popularizacije tog sufiksa i nastavljanja sveopšte fame da vam, kad okačite nešto na Internet, odmah rastu profiti, skaču dividende, naviru mušterije i, je li, posledično vam i seksualni život postaje bogatiji i raznovrsniji.
Jesam ja neinformisani dunster koji je za ovo čuo više od mesec dana po početku realizacije kampanje, jeste da se u teoriju marketinga i odnosa sa javnim mnjenjem uopšte ne razumem, ali to ne menja osećaj koji se često javlja kod svakog od nas - a to je osećaj stida zbog gluposti nekog drugog. Kao kad neko tiho prdne u prepunoj sali bioskopa, a onda se vi okrećete okolo znojeći se i razmišljajući neće li valjda ova simpatična alternativka koju merkate već par meseci pomisliti da ste to vi prdnuli i uveli novi ugođaj (doduše, najveća je šansa da je to ipak bila ona). E, tako sad ljudima koji su višegodišnji online profesionalci valjda dođe neprijatno kad shvate da oni koji još nisu inicirani na mrežu vide dimenziju gluposti i šabanstva kojom se ova kampanja njima obraća. Ja niti sam mnogo online, niti sam profesionalac, ali me je, svejedno, sramota...
Šta reći na kraju? Kolege blogeri koje držim u rollu desno i ja svojim piskaranjem već dugo pokušavamo da izlečimo svoju hroničnu zagorelost, nedostatak emotivne inteligencije, neregulisane radne staževe i nenapisane diplomske radove, neuspešno društveno angažovanje i nepriznavanje od strane okoline. Ali pogrešili smo samo u jednom, zajebali smo se u sufiksu u adress baru. Nemojte ponoviti naše greške! Koliko sutra upalite Google, rentirajte pravi domen i uspite u životu! O Stažu nećete više brinuti, Seks će vam postati dosadan, a Samundari kazanom ćete hraniti svoje bengalske mačke! RS FTW!
