Kako uhapsiti Ratka Mladića?

Starac zbunjenog izraza lica hodao je putem koji vodi za Knjaževac. Nije bio svestan svojih postupaka. Nije znao kako se zove, niti gde se nalazi, niti šta je trebalo da radi... Nije znao da li da se vrati nazad, da li da legne ili sedne, ili možda skoči u jarak. Katatoničnost situacije je prekinuo beli auto koji se zaustavio kraj njega. Staklo suvozačevog prozora se otvorilo, a odsjaj uglačanog broša na grudima je na trenutak preleteo preko očiju umornog starca.

- Jesi li ti Vule?
- Erm... Jesam...
- Znaš da imaš onu neplaćenu kaznu i da moraš da ideš u Zaječar zbog toga?

Beli auto sa velikim natpisom POLICIJA sa strane se okrenuo i vratio istim putem kojim je i došao. Ovoga puta sa jednim putnikom više...

V.N. iz sela Bučje kod Knjaževca je svojih nekoliko dana u zatvoru zaslužio neplaćanjem kazne po presudi prekršajnog sudije. Takav je zakon. Ili pare ili zatvor, a proporcija je bila takva da je dan u zatvoru vredeo hiljadu dinara. Vule nije platio kaznu i tim činom izabrao je alternativni vid kazne.

Te iste večeri kada je Vule otišao da vrati dug zajednici, nestao je B.S, postariji čovek, takođe stanovnik Bučja. Bio je senilan, kletva starosti ga je potpuno uzela pod svoje, maltene je bio neuračunljiv. Mogao je da zavši bilo gde... Potraga od strane združenih snaga meštana i policije nije dala rezultate. Svaki bunar i jarak, svaka vrtača i branik su prevrnuti kao čarapa, ali njega nije bilo. Đe je čovek, štono bi rekao Savo iz Kikinde.

Tri dana i tri noći noći je trajalo to vanredno stanje. Porodica nestalog je već bila spremna na najgore, a ta prividna spremnost je često presecana uplivima lažne nade da će se možda sve dobro završiti. Čekali su kao čovek zatvorenih očiju na električnoj stolici koji je znao svoju sudbinu, ali koji je ipak u nekom delu glave čuvao misao da će možda da nestane struje ili da će da izbaci sklopka. Sin nestalog, inače vlasnik seoske prodavnice i bivši policajac se ipak setio gde bi mogao da nađe oca...

Tog dana su B.S.-a našli živog i (skoro) zdravog u – okružnom zatvoru u Zaječaru. Priznao čovek da se zove Vule i to je unutrašnjim poslenicima bilo dovoljno. Kamo sad lične karte, čipovi i skeniranje mrežnjače? B.S. je postao V.N, a V.N. je pio pivo ispred prodavnice u Bučju. B.S. je proveo nekoliko dana u zatvoru, a da niko nije ni proveravao ko je taj čovek. A onda je isti čovek proglašen za nestalo lice i ista policijska uprava je preduzela 'mere' da ga nađe. A Vule je i dalje pio pivo ispred iste prodavnice.

B.S. je vraćen kući. V.N. je valjda sad stvarno otišao u zatvor. Policajci koji su ovu glupost napravili verovatno imaju žene i decu pomoću kojih će da se vade pred disciplinskom komisijom. Ili možda naš pravni sistem može da reguliše da se neuračunljivi B.S. osudi zbog lažnog predstavljanja i da se tih par dana u zatvoru retroaktivno legalizuju?