Efikasnom reakcijom beogradske komunalne inspekcije i gradske Direkcije za puteve, u Ripnju je zaustavljen kriminalni poduhvat asfaltiranja lokalnih puteva od strane organizovane kriminalne grupe koja je imala na umu da nekoliko saobraćajnica u tom naselju presvuče asfaltom. Kako je zabranjeno da privatna lica svojim sredstvima prepravljaju i popravljaju nešto što je javno dobro, vođe ove kriminalne grupe definitivno čeka pravedna kazna. Da ponovimo. Razdrndane, neasfaltirane i blatnjave lokalne ulice koje nisu bile u vremenskom horizontu NEP-a i NIP-a su jednostavno asfaltirane od strane privatnih lica (firmi) o njihovom trošku.
U potpunosti podržavamo akciju nadležnih organa i očekujemo brzo procesuiranje optuženih u skladu sa principima pravne države i najvišim evropskim i civilizacijskim standardima u zaštiti prava svojine. Kako su put i putno zemljište u javnom vlasništvu, to se ovi akti privatnih lica imaju smatrati uzurpacijom javne svojine i njenom svojevrsnom privatizacijom. Činjenica da ovakva zloupotreba stvara više koristi nego štete po sve zainteresovane strane je možda olakšavajuća okolnost, ali kako zakon ne bi trebalo da se rukovodi utilitarnim principima, ostaje da je prekršaj napravljen. To je posvedočila i direktorka Direkcije za puteve Ivana Vuletić u svojevrsnoj demonstraciji preinačenog, negativnog utilitarizma:
Slična rešenja će stupiti na snagu i u drugim oblastima koje se tiču javnih dobara. Ružica Hrastanović, direktor novoformirane Direkcije za dvorišta i okućnice, naglašava da slična haotična situacija postoji i na polju uređivanja dvorišta i terasa u gradskim i prigradskim naseljima. “Evropska konvencija o vizuelnoj estetici nalaže standardizaciju izgleda okućnica, terasa i uopšte spoljašnosti objekata u urbanim sredinama. Zato moramo da donesemo pravilnike i strategiju uređivanja okućnica i fasada u Beogradu.” Na pitanje da li se takvo nametanje kosi sa svetošću privatne svojine, Hrastanovićeva odgovara da je lepota pogleda javno dobro i da privatnost i sloboda građana u suštini nisu ugroženi ukoliko njihovi objekti i okućnice ispunjavaju minimum postavljenih standarda. “To ujedno omogućava otvaranje novih radnih mesta među građevinarima i inženjerima pejsažne arhitekture”, poentira direktorka. Najviše negodovanja u javnosti je došlo zbog najavljenih ogromnih kazni zbog sušenja veša na terasama u urbanim sredinama. Iako je to i do sada bilo zabranjeno, nadležne inspekcije najavljuju da će insistirati na poštovanju pravila. U prigradskim naseljima će sušenje veša biti dozvoljeno, ali sa pojedinim ograničenjima. Parnim danima se može prostirati muški, neparnim ženski veš, a u blizini škola i igrališta je strogo zabranjeno prostiranje erotskog donjeg veša.
Pitanje javnih dobara i javnih površina je u žiži interesovanja javnosti poslednjih nedelja kako je pred Skupštinom grada organizovan protest komunalaca zaposlenih u gradskoj čistoći zbog najavljenih otpuštanja. Čistači optužuju državu i nevladin sektor da su podizanjem svesti građana o očuvanju čistoće grada doveli mnoge od njih do granice ostanka bez posla. "Ljudi nemaju pravo da u parku sakupljaju izmet kučića. Park je javna površina i oni i njihovi psi je mogu samo koristiti, ali ne i ulepšavati ili popravljati. To je naš posao!“, sa gorčinom zaključuje predsednik štrajkačkog odbora Ričard Jovanović. On najavljuje da će protesti eskalirati ukoliko gradske vlasti ne ispune njihove zahteve da se građanima zabrani sakupljanje psećeg izmeta iz parkova i čišćenje snega sa trotoara, i na pravičan način reguliše pitanje sortiranja otpada kako ne bi došlo do drastičnog otpuštanja zaposlenih u tom komunalnom preduzeću.
U potpunosti podržavamo akciju nadležnih organa i očekujemo brzo procesuiranje optuženih u skladu sa principima pravne države i najvišim evropskim i civilizacijskim standardima u zaštiti prava svojine. Kako su put i putno zemljište u javnom vlasništvu, to se ovi akti privatnih lica imaju smatrati uzurpacijom javne svojine i njenom svojevrsnom privatizacijom. Činjenica da ovakva zloupotreba stvara više koristi nego štete po sve zainteresovane strane je možda olakšavajuća okolnost, ali kako zakon ne bi trebalo da se rukovodi utilitarnim principima, ostaje da je prekršaj napravljen. To je posvedočila i direktorka Direkcije za puteve Ivana Vuletić u svojevrsnoj demonstraciji preinačenog, negativnog utilitarizma:
Možemo samo dodati da ne samo da bi nastao haos, već bi sigurno došlo i do pojave anarhije. O tome svedoči tzv. predržavno stanje drumskog saobraćaja koje je u udžbenicima istorije poznato kao “period oranja drumova”. Početak uređivanja ove sfere na našim prostorima je omogućeno drugim hatišerifom Sulejmana Veličanstvenog kojim se reguliše imovinsko-pravni položaj puteva i putnog zemljišta u Beogradskom pašaluku i za njihovog titulara postavlja novoosnovana Direkcija za puteve. Od tog vremena je oranje drumova omogućeno samo onima koji pribave odgovarajuću dozvolu od nadležnih organa. Privatna lica imaju prava da obavljaju saobraćaj preko za to predviđene putne površine, ali nemaju pravo da tu površinu oštećuju ili je popravljaju.Šta bi se desilo kada bi svako ispred svog dvorišta asfaltirao koliko hoće, pa to bi stvorilo haos.
Slična rešenja će stupiti na snagu i u drugim oblastima koje se tiču javnih dobara. Ružica Hrastanović, direktor novoformirane Direkcije za dvorišta i okućnice, naglašava da slična haotična situacija postoji i na polju uređivanja dvorišta i terasa u gradskim i prigradskim naseljima. “Evropska konvencija o vizuelnoj estetici nalaže standardizaciju izgleda okućnica, terasa i uopšte spoljašnosti objekata u urbanim sredinama. Zato moramo da donesemo pravilnike i strategiju uređivanja okućnica i fasada u Beogradu.” Na pitanje da li se takvo nametanje kosi sa svetošću privatne svojine, Hrastanovićeva odgovara da je lepota pogleda javno dobro i da privatnost i sloboda građana u suštini nisu ugroženi ukoliko njihovi objekti i okućnice ispunjavaju minimum postavljenih standarda. “To ujedno omogućava otvaranje novih radnih mesta među građevinarima i inženjerima pejsažne arhitekture”, poentira direktorka. Najviše negodovanja u javnosti je došlo zbog najavljenih ogromnih kazni zbog sušenja veša na terasama u urbanim sredinama. Iako je to i do sada bilo zabranjeno, nadležne inspekcije najavljuju da će insistirati na poštovanju pravila. U prigradskim naseljima će sušenje veša biti dozvoljeno, ali sa pojedinim ograničenjima. Parnim danima se može prostirati muški, neparnim ženski veš, a u blizini škola i igrališta je strogo zabranjeno prostiranje erotskog donjeg veša.
Pitanje javnih dobara i javnih površina je u žiži interesovanja javnosti poslednjih nedelja kako je pred Skupštinom grada organizovan protest komunalaca zaposlenih u gradskoj čistoći zbog najavljenih otpuštanja. Čistači optužuju državu i nevladin sektor da su podizanjem svesti građana o očuvanju čistoće grada doveli mnoge od njih do granice ostanka bez posla. "Ljudi nemaju pravo da u parku sakupljaju izmet kučića. Park je javna površina i oni i njihovi psi je mogu samo koristiti, ali ne i ulepšavati ili popravljati. To je naš posao!“, sa gorčinom zaključuje predsednik štrajkačkog odbora Ričard Jovanović. On najavljuje da će protesti eskalirati ukoliko gradske vlasti ne ispune njihove zahteve da se građanima zabrani sakupljanje psećeg izmeta iz parkova i čišćenje snega sa trotoara, i na pravičan način reguliše pitanje sortiranja otpada kako ne bi došlo do drastičnog otpuštanja zaposlenih u tom komunalnom preduzeću.
No comments:
Post a Comment