Sin je juče na svom blogu objavio saopštenje Anarhosindikalističke inicijative povodom podizanja optužnice za međunarodni terorizam protiv njenih uhapšenih članova koji su svojevremeno bacili nekakve koktele na grčku ambasadu iz nekakvog protesta. Interesantan je to slučaj. Čak su i neke poznate ličnosti podigle glas u korist uhapšenih.
Svejedno, nekoliko stvari je tu svakako bitno. Prvo, obradovalo me implicitno pozivanje na pravo u ovom saopštenju. Anarhisti se pozivaju na pravne norme! Sistema! Koji ruše! Hapšenje je izvršeno “upadanjem u stanove bez naloga” kažu sastavljači saopštenja. Jebiga drugovi. Renegat Kaucki uzvraća Lenjinu njegovim sopstvenim metodama. A uostalom, taj nalog je jedna tekovina liberalno-demokratske tradicije konstitucionalizma, sistema koji pokušava da maksimalno zaštiti pojedince od samovolje onih koji su na vlasti, bili oni levi ili desni. Ustavna tradicija najvećih kapitalističkih država i tako to...
Napravimo sad jedan misaoni eksperiment. Recimo da na Zemlji vlada vizija levog anarhizma iz najlepših utopijskih snova ASI-jevaca (iako je levi anarhizam logički prilično neodrživ, a kamoli realno). Jedino postoji šačica gerilaca koji se bore za uvođenje pravne države sa kapitalističkim ekonomskim uređenjem (u šta, doduše, svaki anarhizam po zakonima nevidljive ruke mora sam da se pretoči). Kako će anarhisti reagovati? Hoće li ove puštati da se razvijaju, da pridobijaju mlade ljude koji žude za šljaštećim dobrima komercijalne proizvodnje iako su im sva suštinska dobra zadovoljena (imaju da jedu i piju)? Ili će pokušati da to spreče zaplenom i lišavanjem slobode? Ukoliko izaberu prvo – nestaju. Ukoliko izaberu drugo – uspostavljaju vlast. Iako je teorijski ta vlast i vremenski i prostorno ograničena, praktično je za očuvanje jednog tako zamišljenog poretka potrebno da vlast bude po dometu neograničena. Kako sprečiti pojedinca u anarhiji da štampa ili kuje svoj novac? Da svoju decu uči kreacionizmu ili rasizmu? Da pozajmljuje dobra uz kamatu? Da zagađuje okolinu? Da brutalno ubija životinje? Da se krvno osveti do sedmog kolena za neko slučajno ubistvo? Da naplaćuje reket pod pretnjom likvidacije? Nikako, osim uspostavljanjem malih “privremenih” pravnih poredaka koji će se svi zajedno sa protokom vremena pretvoriti u totalan.
Upravo je zato i još interesantnija ta inverzija u ovom slučaju. Državni službenici upadaju na privatan posed drugih ljudi i time usvajaju anarhističke metode, a anarhisti se pozivaju na pravnu nepokrivenost jednog takvog upada i time pokazuju lojalnost deklarisanom pravnom sistemu i njegovu legitimnost.
Naravno, ASI-jevci će se braniti da nisu anarhisti (što nije ni milimetar daleko od istine), već levičari koji se bore za nekakve apstraktne kolektivitete u smislu radničke klase i slično. U saopštenju se kaže da je to ogranak sindikalne konfederacije (ono anarho je da utera strah u kosti valjda?), ali nije baš jasno koga predstavlja taj sindikat. Dobro, na verbalnom nivou oni podržavaju radničku klasu kao takvu, ali i ja svakodnevno podržavam sreću i blagostanje čovečanstva kao takvog pa ne bacam molotovljeve koktele na one za koje smatram da rade suprotno mojim shvatanjima. Vraćamo se tu na staru priču o primamljivosti levih pogleda na svet kod većine “intelektualnih” i “alternativnih” omladinaca (mada i ovi “neintelektualni” imaju vrlo slične poglede na političko ili ekonomsko uređenje). Jer levica proizvodi smisao i daje osećaj da ste na pravoj (i pravednoj) strani u večitom sukobu ideja. To je najlepši način da na verbalnom nivou budete za bolji svet ignorišući krajnje konsekvence do kojih dovode vaši stavovi.
Na kraju bih iskreno poželeo svim uhapšenima da što brže izađu iz zatvora, jer optužnica za terorizam je, rekao bih, prilično budalast izbor od strane tužilaca. A onda savetujem anarhosindikaliste da državu tuže i traže odštetu. Jer dok postoji država, biće i anarhista koji od države žive.
Srdačno,
Spider Jerusalem
Vođa kapitalističke revolucionarne ćelije “Agro Gerila”
PS
Izjava Borisa Tadića koja izjednačava levi i desni ekstremizam je nešto najpametnije što je rekao u čitavoj karijeri. To naravno ne znači da ih po difoltu treba zabraniti, dapače, ali da misle u istim kodovima je jasno jedan kroz jedan.
Svejedno, nekoliko stvari je tu svakako bitno. Prvo, obradovalo me implicitno pozivanje na pravo u ovom saopštenju. Anarhisti se pozivaju na pravne norme! Sistema! Koji ruše! Hapšenje je izvršeno “upadanjem u stanove bez naloga” kažu sastavljači saopštenja. Jebiga drugovi. Renegat Kaucki uzvraća Lenjinu njegovim sopstvenim metodama. A uostalom, taj nalog je jedna tekovina liberalno-demokratske tradicije konstitucionalizma, sistema koji pokušava da maksimalno zaštiti pojedince od samovolje onih koji su na vlasti, bili oni levi ili desni. Ustavna tradicija najvećih kapitalističkih država i tako to...
Napravimo sad jedan misaoni eksperiment. Recimo da na Zemlji vlada vizija levog anarhizma iz najlepših utopijskih snova ASI-jevaca (iako je levi anarhizam logički prilično neodrživ, a kamoli realno). Jedino postoji šačica gerilaca koji se bore za uvođenje pravne države sa kapitalističkim ekonomskim uređenjem (u šta, doduše, svaki anarhizam po zakonima nevidljive ruke mora sam da se pretoči). Kako će anarhisti reagovati? Hoće li ove puštati da se razvijaju, da pridobijaju mlade ljude koji žude za šljaštećim dobrima komercijalne proizvodnje iako su im sva suštinska dobra zadovoljena (imaju da jedu i piju)? Ili će pokušati da to spreče zaplenom i lišavanjem slobode? Ukoliko izaberu prvo – nestaju. Ukoliko izaberu drugo – uspostavljaju vlast. Iako je teorijski ta vlast i vremenski i prostorno ograničena, praktično je za očuvanje jednog tako zamišljenog poretka potrebno da vlast bude po dometu neograničena. Kako sprečiti pojedinca u anarhiji da štampa ili kuje svoj novac? Da svoju decu uči kreacionizmu ili rasizmu? Da pozajmljuje dobra uz kamatu? Da zagađuje okolinu? Da brutalno ubija životinje? Da se krvno osveti do sedmog kolena za neko slučajno ubistvo? Da naplaćuje reket pod pretnjom likvidacije? Nikako, osim uspostavljanjem malih “privremenih” pravnih poredaka koji će se svi zajedno sa protokom vremena pretvoriti u totalan.
Upravo je zato i još interesantnija ta inverzija u ovom slučaju. Državni službenici upadaju na privatan posed drugih ljudi i time usvajaju anarhističke metode, a anarhisti se pozivaju na pravnu nepokrivenost jednog takvog upada i time pokazuju lojalnost deklarisanom pravnom sistemu i njegovu legitimnost.
Naravno, ASI-jevci će se braniti da nisu anarhisti (što nije ni milimetar daleko od istine), već levičari koji se bore za nekakve apstraktne kolektivitete u smislu radničke klase i slično. U saopštenju se kaže da je to ogranak sindikalne konfederacije (ono anarho je da utera strah u kosti valjda?), ali nije baš jasno koga predstavlja taj sindikat. Dobro, na verbalnom nivou oni podržavaju radničku klasu kao takvu, ali i ja svakodnevno podržavam sreću i blagostanje čovečanstva kao takvog pa ne bacam molotovljeve koktele na one za koje smatram da rade suprotno mojim shvatanjima. Vraćamo se tu na staru priču o primamljivosti levih pogleda na svet kod većine “intelektualnih” i “alternativnih” omladinaca (mada i ovi “neintelektualni” imaju vrlo slične poglede na političko ili ekonomsko uređenje). Jer levica proizvodi smisao i daje osećaj da ste na pravoj (i pravednoj) strani u večitom sukobu ideja. To je najlepši način da na verbalnom nivou budete za bolji svet ignorišući krajnje konsekvence do kojih dovode vaši stavovi.
Na kraju bih iskreno poželeo svim uhapšenima da što brže izađu iz zatvora, jer optužnica za terorizam je, rekao bih, prilično budalast izbor od strane tužilaca. A onda savetujem anarhosindikaliste da državu tuže i traže odštetu. Jer dok postoji država, biće i anarhista koji od države žive.
Srdačno,
Spider Jerusalem
Vođa kapitalističke revolucionarne ćelije “Agro Gerila”
PS
Izjava Borisa Tadića koja izjednačava levi i desni ekstremizam je nešto najpametnije što je rekao u čitavoj karijeri. To naravno ne znači da ih po difoltu treba zabraniti, dapače, ali da misle u istim kodovima je jasno jedan kroz jedan.
1 comment:
svaka čast.
Post a Comment