U bilo kojoj državi, pa makar kako ona bila organizovana, nikada više od četrdeset do pedeset ljudi ne vrši efektivnu vlast.
Nikolo Makijaveli, Rasprava o prvoj dekadi Tita Livija
Da je kojim slučajem Makijaveli danas živ i da mu se to što je živ dešava u Srbiji, čovek bi zasigurno bio bloger. E sad, pitanje koje je iznimno važno za temu o kojoj ću pisati je da li bi ovaj Firentinac bio (1) ona sorta ciničnog blogera-analitičara koji svojim stavovima izaziva gromoglasne tišine ili bi pak izazivao reakcije koje mu daju do znanja da je hejter koji sedi u svojoj anonimnoj stolici i pljuje po ljudima koji, pobogu, utiču, opinionmejkuju, trendsetuju, tvitapuju, influensuju i prave sajtove za Olivera Dulića; (2) blogoidni PR koji bi objašnjavao ljudima šta i kako, uvijajući zdrav razum šezdesotogodišnjeg seljaka u anglicizmima gravidnu nauku ili (3) neki tamo levak koji je zapljunuo par desetina evra za sopstveni domen kako bi sa nama delio spotove grupe Blackmore’s Night. Odgovor na to pitanje prevashodno zavisi od toga kako shvatamo Makijavelijeva dela - kao brutalnu sociološku analizu društva u kome je živeo bez ikakvih normativnih ulepšavanja o tome šta bi trebalo ili ne bi, ili pak kao priručnike za to kako biti legitiman (u PR rečniku – socijalno odgovoran) i pritom ušićariti nešto i za sebe (ne nužno u monetarnom smislu).
E sad, lako je zamisliti da se umesto te Makijavelijeve države ovde radi o srpskoj internet sceni koja otprilike jedva uspeva da sastavi tih 40-50 drmadžija koji su neka vrsta autoriteta za ostale. Uostalom, to lako možemo da zamislimo baš iz razloga što to viđamo svaki dan čitajući najposećenije srpske blogove i njihove komentare i svo to međusobno primatsko češanje leđa, diplomatsko nezameranje i masovno primećivanje i slaganje sa i Reju Čarlsu očiglednim stvarima. Jedini problem koji pravoslavnoj devojčici kvari vikend planove je taj što Makijavelijeva država podrazumeva da ti vladari nekime i upravljaju, na nekoga utiču, i da se ti na koje utiču mere ciframa koje u današnjim državama mogu dostići cifre od po više stotina miliona ljudi. Ako probamo da analiziramo na koga utiču ovdašnji blogeri putem svog medijuma komunikacije, videćemo da nemaju nikog - da jedino mogu da pišu za tu grupu kojoj i sami pripadaju. I ta cirkularna referentnost je ono što razlikuje one koji su zaista uticajni od onih koji se dopisuju i komentarišu sa istomišljenicima na internetu. I pri tome ne mislim na popularne blog platforme poznate po svom sektaštvu (čitaj: B92), već na ljude na sopstvenim domenima.
Onda dakle možemo da zaključimo da Makijavelijeva država nije najbolji primer sa kojim možemo da uporedimo našu vajnu blogersku scenu. Bolji komparativni primer je recimo alternativna rok scena. Na alternativnoj rok sceni imamo muzičare, publiku i kritičare, a na internetu blogere, čitaoce i meta-blogere (iliti stručnjake za društvene medije i mreže ili štatijaznam). Jedini problem je u tome što je ta scena tako mala i toliko samozatvorena i samodovoljna (ne namerno) da ne postoji jasna odeljenost uloga. Ne zna se ko tu utiče, na koga i ko ima autoritet da to utvrdi. A ne zna se upravo zbog pomenutog sindroma alternativne rok scene gde isti ljudi jednog vikenda sviraju, drugog vikenda su publika onima koji su njima prethodno bili publika, a trećeg vikenda svi zajedno jedni drugima pišu recenzije, ne štedeći rečnik koji su nabildovali višegodišnjim studiranjem na nekom fakultetu koji se bavi humanističkim naukama i umetnostima. Takav je slučaj i sa blog scenom. Nađe se neki meme, neka pogodna tema, neka koska, i onda svi zapnu da pišu generičke postove o tome i da budu publika i komentatori jedni drugima, kako bi se svi na kraju okupili na nekom blogerskom skupu da bi jedni drugima govorili kako biti influenser, muver i šejker.
Jedan od najboljih indikatora koji pokazuje tu iluziju o značaju “srpskog interneta” je broj pokušavanih analiza koje se bave njegovim uticajem. Naime, mogli bismo da postavimo jednu plauzabilnu hipotezu da je sama količina priče o uticaju recimo blogera i tviteraša obrnuto srazmerna njihovom stvarnom uticaju. Jednostavno rečeno, moć i uticaj su striktno sociološke kategorije, kategorije prakse vidljive tek iz samog delanja onih uticanih, i možemo reći da su moć i uticaj upravo veći tamo gde su najnevidljiviji, gde se opiru metričkoj analizi i medijskom predstavljanju. Što je više meta-analize o moći i uticaju, tu je realno manje istih. Možemo da povučemo paralelu na neki od klasičnih medija. Televizija je recimo najmoćniji medij današnjice i neosporan generator uticaja na mnogim poljima, ali ona se kao medij ne koristi kako bi razglabala o sopstvenom uticaju. Ona ga jednostavno posreduje kroz sadržaj. Srpski internet, sa druge strane, je samoreferentan. On gotovo i da nema sadržaj, njegov ceo sadržaj se iscrpljuje u meta-analizima onoga što postoji čisto kao potencijal, a ne kao realnost. To je scena na kojoj ljudi jedni druge obučavaju i savetuju kako da budu uticajni, sa akcentom na ono “jedni druge.”
No, da ne bude da se sve svodi na zdravo afektivno trolovanje, bilo bi lepo kad bismo izvadili neki analitički aparat iz gaća i krenuli da njime lupamo po tastaturi. U to ime...
- O elitama, kvazielitama i njihovoj moći
Ovaj deo bi trebalo da bude skraćena verzija mog izlaganja sa East Weekend Festa koji je išao pod naslovom Kvazielitizam na blogovima. Teza tog izlaganja je da se gotovo cela srpska blog zajednica u svetlu sociološke analize može svrstati u ad hoc skovan termin kvazielite.
Počnimo od definicija. Pojam elite je čisto sociološki pojam, pojam koji svoje postojanje duguje postojanju društvene interakcije. Kao i svaki drugi, i ovaj možemo određivati uz pomoć raznih definicija. No, elitu pre svega valja definisati uz pomoć jednog drugog pojma, a to je uticaj. Uticaj je proces društvene interakcije gde se stavovi, osećanja ili akcije nekih ljudi ili grupa formiraju ili menjaju zavisno od stavova, osećanja ili akcija drugih ljudi ili grupa, bez obzira da li se to vrši voljno ili spontano. Elita bi onda bio sloj ljudi koji ima najveći uticaj na najveći broj ljudi u vezi sa najširim krugom pitanja.
Kao što vidimo, definicija elite je ovde čisto empirijska. Naime, da bismo uopšte tom pojmu pristupili analitički, moramo da nađemo opipljive parametre kojima bismo ga definisali. Zato mislim da je normativna definicija elite, gde bi se pojmovi elitizma i meritokratije poklapale, u ovom slučaju neprihvatljiva. Jer jedino možemo da kažemo da neko zaista ima uticaj tako što ćemo taj uticaj konstatovati kroz delanje i stavove onih na koje se utiče. Prostije rečeno, imamo dva nivoa, normativni i empirijski. Na normativnom postavljamo arbitrarne parametre za pripadnika elite (poštenje, stručnost, dobrota), a na empirijskom jednostavno utvrđujemo empirijski uticaj koji neko zaista ima. Iako zvuči kontraintuitivno, elita su oni za koje smo utvrdili da toj grupi pripadaju na empirijskom nivou, oni koji zaista utiču na stavove i ponašanja drugih. Oni koje čisto normativno karakterišemo elitom ipak nisu elita, iako neki smatraju da bi možda trebalo. Jednostavno, elita su oni koji utiču na druge (ma kakvi oni bili), a ne oni za koje mislimo da bi to trebalo da rade.
Tu stižemo do pojma kvazielite. Pošto smo prihvatili empirijsku definiciju elite, njoj je suprotstavljen pojam kvazielite u koji možemo svrstati one koji misle da imaju (ili da treba da imaju) uticaj na mase, ali ga nemaju ili ga nemaju na način da je to utvrdivo. Tu se otprilike krije najznačajnija razlika između pripadnika elite i kvazielite. Jer elite u suštini ubeđuju, pa čak i zavaravaju mase kako bi uticale na njihove stavove i akcije. Kvazielite više ubeđuju i zavaravaju sebe da vrše uticaj i da nešto menjaju, nego što se to može utvrditi. Kao što sam već rekao u uvodu, ono na šta pripadnik blogerske kvazielite uvek može da računa je fidbek iz iste niše, od istomišljenika, potvrđivanje stava. A potvrđivanje stava i poklapanje stavova pripadnika kvazielite sa kasnijim ponašanjem onih koje on targetira nije uzročno-posledična veza već samo puki vremenski sled. Većim delom bi takvi stavovi i ponašanja “kvazimase” postojali i bez delovanja “kvazielite”. U tom slučaju, kvazielitizam je samo predviđanje budućeg ponašanja na osnovu dostupnih parametara, ne i generisanje stavova ili ponašanja koji se inače ne bi pojavili.
Deskriptivne karakteristike tog blogerskog kvazielitizma se mogu navesti kroz nekoliko stavki:
- Cirkularna referentnost – međusobno pozivanje jednih na druge i potvrđivanje međusobnih stavova.
- Zatvorenost grupa – i ovde se ne radi o nekoj namernoj zatvorenosti iznutra (ekskluzivitetu), već više o stavu da to spolja izgleda kao jedna kompaktna masa koju je bolje pustiti da se bavi svojim poslovima, da se igra na svojoj gomili peska gde nikom ne smeta.
- Nepostojanje fidbeka prema spolja – to je u suštini i sama srž kategorije uticaja. Blogeri su jako osetljivi na društvene probleme, rado i naširoko o njima pišu i iznose najrazličitije stavove. Ali ti stavovi ostaju u okviru zajednice, ostaju među onim trocifrenim brojem aktivnih korisnika blogova i Tvitera. Prostije rečeno, društvo i klasični mediji utiču na blogere, ali ne i obratno (osim kao neki kuriozitet).
- Socijalni aktivizam po obodima političkog – ovo i jeste možda glavna sfera gde je potrebno delovanje ljudi sa jednog takvog medija kakav su blogovi. Međutim, kao i ostalo, i to je ograničeno uticajem prema spolja koji blogovi imaju (tj. bolje reći – nemaju). Tu blogeri nisu ništa bolji niti gori u svojim humanitarnim akcijama od recimo članova nekog moto kluba ili udruženja ribolovaca.
- Potvrđivanje već postojećih stavova – blogovi, a i društvene mreže, su se pokazali kao pogodno tlo za komunikaciju, ali prave razmene stavova tu nema. Blogovi i web portali (oni koji se bave društvenom tematikom) se posećuju od strane istomišljenika i služe samo učvršćivanju već postojećih političkih stavova.
- Političari na društvenim mrežama
Ono oko čega se takođe podigla prašina među obitavaocima srpskog interneta je pojava nekolicine političara iz viših ešalona vladajućih partija na Tviteru. Iako se na prvu loptu to može posmatrati kao nekakav pozitivan trend u kome se najzad dolazi do neposredne komunikacije sa donosiocima odluka i početak uticaja na njih (teza koju među poznatim blogerima zastupa npr. Cory Doctorow), čini se da se na drugu loptu dobilo upravo suprotno. Za posmatrača sa strane se čini da je ta nekolicina političkih insajdera više doprinela zatupljivanju kritičkih oštrica koje su autsajderi imali i uvođenje komunikacije u nekakav smrdljak političke korektnosti (teza koju zastupa Evgeny Morozov), gde su glavne političke teme u suštini pomerene sa analize političkih akcija i njihovih rezultata na polje rasprave o tome šta su političke potrebe, želje i vizije samih lidera. Prosto je fascinantno kako ljudi svoje vreme i energiju kreću da troše na najjeftinije moguće fraze i opšta mesta koje ispaljuju novopečeni tviteraši-političari. Ide se čak i korak dalje, pa se kod određenih tzv. elitnih blogera i tviteraša vidi takav stepen snishodljivosti, pa čak i ulizištva prema političarima na društvenim mrežama, da čoveku ne preostaje ništa drugo (ako se zanemari da su ti ljudi vođeni individualnim oportunizmom i poslovnim ugovorima) nego da takve pojedince svrsta u tipične pripadnike kombinacije parohijalne i podaničke političke kulture po klasifikaciji Almonda i Verbe.
Fascinantan je, i čak nekog poštovanja vredan, stepen hrabrosti koji su pokazali ljudi poput Olivera Dulića ili Veselina Jevrosimovića kada su direktno ušetali na Tviter i započeli sa sopstvenim rebrandingom i, s druge strane, fascinantno je kako podrška nekih ljudi koji sebe smatraju opinionmejkerima na internetu može biti kupljena jednostavnim PR radom u svrhu političkog marketinga, poput poklanjanja mobilnih telefona i harmonika onima koji su ugroženi. I tu se mogu postaviti dva pitanja. Prvo je o psihološkim mehanizmima pomoću kojih se taj parohijalno-podanički odnos prema velikim imenima na društvenim mrežama jednostavno reprodukuje samo zato što su ti poznati ljudi počeli da koriste medije koji i mi koristimo. Jednostavno, došlo se do toga da će neki političar koji nije na Tviteru uvek teže proći od nekog koji tamo jeste jer se, u maniru najgoreg sektaštva, ovaj drugi smatra za pripadnika našeg ezoteričnog kruga. I drugo, koliko je taj socijalni aktivizam i humanost koje pokazuju značajni ljudi internet scene, biznismeni i političari, zaista plod prepoznatih potreba, a koliko samo još jedan način izgrađivanja svog online imena i brenda? Jer, humanost može biti i anonimna ukoliko je zaista usmerena na one kojima je potrebna, ukoliko je dobrano javna onda ta humanost nije sama sebi svrha i iza sebe ima neke druge, skrivene agende.
Jednostavno, poenta svog ovog filozofiranja je u pitanju da li su se ti benevolentni ljudi pojavili na društvenim mrežama zato što su otkrili krasan metod da oslušnu i pomognu društvu ili su pak otkrili još jedan pogodan metod da pomognu sebi samima?
48 comments:
Uh, ala će sad po;eti da te tovare, doduše više na tviteru isvojim blogovima nego ovde :)
Nego, kako li su se zeznuli da te pozovu na predavanje? Mora da je bio 'ladan tuš :)
Malo duze i akademskije nego sto volim ali poenta je jako na mestu :)
Brine me sto se dolaskom politicke ekipe sada najednom idealizuje stanje zarad ostanka u dobrim odnosima sa "novim komsijama" i tako dobijamo jos veci vakuum nego sto je bio. Istina je da nije lako nekome pljunuti u lice ni online ali sa druge strane ko ce da kritikuje ako ne elita, pa makar i tako kvazi kakvom ste je nazvali.
Pročitah tekst, i to 3 puta, a sada ide na share. Svaka čast.
Uzgred, stoprocentno se slažem da je dolazak političara na Twitter "umrtvio" bilo kakvu debatu, i da se sve svodi na promovisanje šatro gistro "ljudskih kvaliteta" srpske političke elite, uz potpuno zanemarivanje ralnost stanja, njihovih postupaka i direktnih posledica njihove politike.
E, sad - da li je kod tviteraške elite prisutan strah od konfrontacije sa političarima iz vlasti ili je u pitanju najobičniji oportunizam, pokazaće vreme.
U svakom slučaju, drago mi je da više nisam deo te ekipe.
Hvala na tekstu! :)
Ako cemo pravo tek posle prozivki na Twitteru @cistacica je na sajt Ministarstva okacio nesto sto bi trebalo da opravda ulaganje u sajt "Ocistimo Srbiju". To je materijal za analizu i samog sajta (dao je specifikaciju) i njegovih efekata. Samo sto nisam video ni jednu smislenu analizu tog materijala a komentara pre toga je bilo onoliko.
Daklem ona NVO je otvorila pricu, uticajni (B92, Blic, Press ...) mediji su pisali a tek ja Twt odradio svoje.
Mozda sam optimista, mozda sam altruista, mozda se zavaravam ali mi se jako dopada sto je tehnologija omogucila F2F kontakt sa politicarima a neki od njih to prihvatili.
Jesam li "...naseo na njihov jeftin PR"?
Poenta tvog filozofirana nije ono sto ti u poslednjem pasosu zakljucujes/pitas. Odgovor je ocigledan. Covek je postao drustveno/socijalno bice iz potrebe da pomogne sebi, ne drugima.
Mislim da ovde fali jos par hiljada reci da bi se stiglo do poente. ;)Zbog toga ti moram zameriti sto si koristio post/ blog formu za ovu analizu. Ovo je jedno od najargumentovanijih, najrazradjenijih razmisljanja na ovu temu ili bilo koju drugu temu koju sam u skorije vreme procitala na "nasem" web-u (pisano srpskim i ostalim razumnjivim jezicima). Post je jednostavno prekratak za to. Taman kada sam se zacitala, dodje kraj. :)
Ovako dobar tekst a da odgovaram na ovakvo pitanje na kraju :)
ja samo da kažem da mi se dopao tekst.
sasvim slučajno navratih ovde, dodajem rss feed da nastavim da navraćam
Posle par nedelja ubeđivanja ipak si ga napisao.
Drgao mi je što sam uspeo da te ubedim da to uradiš jer je ovo zaista sjajna analiza stanja na srpskoj internet sceni. Obaška,o političarima na internetu.
Priznajem da su mi privatni razgovori s tobom a i tvoje pisanje pomerili mnoga shvatanja (neka čak i okrenuli naopako) i tako gledajući ti spadaš u uticajne blogere. :)
Da ponovo radim EWF, to bi bila neka vrsta parodije prethodnog i mislim da bih uživao u tome. Nažalost,sponzore za tkvo nešto ne bih našao ni u ludilu (a institucijama se ne bih više obraćao,takođe zbog jednog razgovora koji smo vodili na putu ka Krivaji)
Twiter nam pruza mogucnost izbora. Koristim izbor koga cu da pratim. Preporucujem i drugima.
I pored cinjanice da je post izuzetan, postavljam pitanje: kome je namenjen i zasto si se studiozno bavio ovim temama?
VErujem da si sebi i jos nekima objasnio? Lol :)
U svakom slucaju, uzivah. Retki su kvalitetni postovi.
Veliki pozdrav od Deke, idem da serujm post kako bi ga sto vise ljudi procitalo. Mozda neko promeni misljenje i ponovo dodje na twiter? :D
ps. Kuckam sa mobilnog, ne mogu da se ulogujem. Kao potvrdu, potpisujem se Vladimir Stankovic aka DedaBor :)
tldr
Smesno mi je sto se i ovde javljaju pomenuti pripadnici kvazi elite kako bi oprali svoje ime..eh
Ono sto se meni već poduže vrzma po glavi jeste pojava elektro bunta, kako sam to za sebe nazvao. Naime, pošto onako udbaški pratim tu blog/tviter/štatijaznam "scenu"(Srbija je pati od raznih nekih scena koje ništa u suštini ne urade već se samo dezintegrišu na kraju) od samog začeća, primećujem pojavu bunta koji počinje i završava se u nekom od pomenutih oblika. Blogovi i ostali digitalni generatori gluposti se koriste kao sjajan izgovor da se ništa ne učini. Primera koliko vam je volja. Najpopularniji je, naravno, pružanje podrške putem Tvitera, bloga, FB-a i sl. Šta tačno znači digitalno pružanje podrške? Kada se malo bolje sagleda učinak dolazi se do zaključka da ta Internet podrška znaži jedno veliko ništa. No, odličan je vid samoreklamiranja - taj i taj putem svog Tviter naloga (i iz bezbednosti toplog doma) pruža podršku napaćenom narodu _______(ovde staviti državu po izboru u kojoj se trenutno događa neko sranje). I taj neko postaje hit među ostalima koji ga ili oponašaju ili pljuju - krajnji rezultat je isti. Pitam se kako bi se Španski građanski rat odvijao da je tada postojao Internet sa svim svojim "vidovima podrške" - verujem da bi NBG danas imao ulicu Španskih blogera a ne boraca. U svakom slučaju sjajan tekst. ;)
Текст скроз на месту. Случајно навратио на блог, али ћу навраћати у будуће...
Zaista odlična analiza blogerskog i tviteraškog preseravanja.
Lepo rečeno i proanalizirano ono što nekad osećam i na vr' jezika mi je, ali ne umem da opišem :)
Ipak, premda sam i sama blogerka i obožavam da pišem blog, smatram to veoma važnim ventilom, mislim da je sve u vezi blogovanja i društvenih mreža dobro sve dok čovek ne izgubi vezu s realnošću i počne da misli kako je mnogo vredan, uticajan etc..
A to je svakako problem krugova. Sve ostalo je preslikavanje realnog života, samo što je ovde digitalizovano i zapisano, pa ne možeš da računaš da će se za godinu dve zaboraviti da se prevario ortaka iz klupe, da si jednu drugaricu vukao za kikice a u drugu si zaljubljen i tome slično. Dakle - dečije bolesti :)
@Nebojša
Pišem duže i teže baš iz razloga da se kasnija rasprava u komentarima ne bi rasplinjavala kao što često ume na blogovima. Da ne bi imali nepotrebene digresije, prozivanje za nešto što nije napisano ili pogrešno interpretiranje nečega što jeste napisano, onda preferiram ovakav način. Mada, iskreno, planirano je da ovaj post bude mnogo, mnogo duži.
Što se tiče kritike i političara, ja ne smatram da je kvazielita loša (to mi nije ni na kraj pameti), ja smatram da ona jednostavno nema uticaj. Zato i nije elita. A i taj mali uticaj koji bi se mogao imati je nekako utihnuo sa dolaskom velikih real life likova, da li iz straha, oportunizma ili čiste zbunjenosti novom situacijom - ne znam.
@DžejnDou
Da, jedan od razloga što sam ovo pisao je i tvoje istupanje sa Tvitera.
@Miloje Sekulić
Niko ne spori potencijal F2F kontakta sa političarima ovde, problem je što su oni koji imaju najviše kredita na srpskom TW to pretvorili u jednu veliku zezanciju. Ako ćemo ozbiljnije, ima jedna teorija koju je skoro izložio neki američki bloger, naime da politika i komunikacija o politici sve više postaje "ženska" stvar (u onom najpežorativnijem smislu). A toga mislim da ima baš na toj famoznoj društvenoj mreži u odnosu na prisutne političare. Tu se do prekosutra raspravlja o tome šta političar misli, smatra. oseća, vizioniše, a niko ne promatra prave efekte delanja i prave rezultate njihovih politika. Jednostavno, ne raspravlja se o politici kao delatnosti koja stvara efekte na društvo već se raspravlja o željama i smatranjima samih političara.
Npr. često se dešava da tviteraši bahato napucavaju neke anonimne jadnike iz nižih političkih ešalona koji stoje iza profila @demokrate, a da tu priliku ne koriste sa Trivankom i Dulićem. Ili, svi dele packe Vuku Jeremiću zbog njegovih postupaka prema lažnim profilima, a kad bi se sutra pojavio, krenulo bi tapšanje po ramenu.
Što se tiče Dulića i onog njegovog sajta, on se toliko lepo uklopio na Tviter, da bi, kad bi se danas desila username i password afera, i sam uključio u kačenje porno slika na sopstveni sajt.
@Marica
Nema čoveka koji se više slaže sa tim da je ovaj post prekratak od mene. Ali, niti imam vremena i živaca da pišem naučni rad o tome, niti bi to iko pročitao ko bi trebalo da pročita.
@RainDog
Ne budi naivan Zorane, ako npr. ti ne konkurišeš za sredstva koja npr. deli Uprava za digitalnu agendu, pokupiće ih neko drugi. Nije problem u tome što se svi nešto kao ulizuju za te pare, one su tu da se troše, problem je što ne postoji neka rasprava za čije babe zdravlje državna ministarstva finansiraju takve projekte gde se jedna mala specijalizirana grupa ljudi u suštini igra nečega.
@deda
Drago mi je što sam i ja dobio jedan tipičan Dedabor komentar (TM) na svom blogu.
Što se tiče TW, da, znam vrlo dobro da ima izbora tamo, to koliko se sećam nisam ni sporio u tekstu. Takođe je sloboda izbora da se tamo ne bude ili odande ode. Takođe je sloboda izbora da se TW kao medij analizira, posebno sa aspekta načina komuniciranja poznatih ljudi sa, da tako kažemo, običnim narodom. To je poenta. Ima ljudi na ovom svetu koji i analiziraju stvari, ne?
Što se tiče pitanja kome je ovaj tekst namenjen i što sam se bavio time, moram da vas iznenadim da ja ne funkcionišem na taj način. Zasvrbi me tema i napišem tekst, iskreno baš me briga ko će da ga pročita i komentariše. To sam x puta rekao vašem prezimenjaku, Zoranu.
Što se tiče ovog vašeg "primećivanja" da sam sebi i nekima "objasnio", mogu i ja da primetim da ste tim komentarom valjda i vi "objasnili".
I hvala na pohvalama i šerovanju, viđamo se po internetima.
@מרקו
Evo jednog teksta o uticaju Tvitera koji sam ranije delio okolo. Što se Srbije tiče, primer platana na Bulevaru mi je najindikativniji. Ni veće online kampanje i sveopšteg konsenzusa, ni totalnijeg kurtona od praktične primene.
@Piskaralo
Da, napravio sam paralelu sa televizijom. To je medij koji jednostavno utiče kroz sadržaj. Tu nema nekih televizijskih gurua koji na televiziji pričaju kako televizija utiče na nekoga. Srpski internet ima manjak sadržaja, ali zato ima internet gurue koji na internetu pričaju kako internet platforme utiču na nekoga. Tu je ta smešna razlika.
Ne slažem se da internet nema uticaj. Govorim o poslovanju, prodaji, promociji. Uticaj na društvo mi nije blizak niti znam kako bi ga merio. Uticaj na poslovanje je lako merljiv (lakše nego uticaj TV na primer) i može se iskazati numerički. Evo primera http://bit.ly/g7AOZc
Mislim da je sasvim OK da oni koji od interneta žive rade i na njegovoj popularizaciji i ne vidim tu ništa sporno. Ukoliko ste radili kampanje koje su bile uspešne izvolite opišite ih http://bit.ly/plsdmU
Od toga nećemo imati koristi samo vi i ja (obezbedićete mi sadržaj za blog) nego svi koji se internetom bave i od njega žive.
Ne znam kako da napravim komentar a da ne bude duzi od posta…
Ukratko, mislim da je forsiranje prica oko uticajnosti lose…bas lose.
Cim pocnu da me ubedjuju kako je blog dobar za posao, da naturaju analize uspeha, tu od bloga nema nista. Zelji da se bude uticajan umesto da se bude kreativan, dovodi do manjka sadrzaja za racun forme i politikantstva.
Ogorman potencijal interneta treba koristiti za pomoc u resavanju od sustinski bitnih stvari za nase zivote. Umesto toga, kroz tanani prorez svog interesa, takozvani uticajni blogovi pravice elektronsku buku za racun biznisa, koji danas potpuno kontrolisan i usmeren na organizovanu pljacku u korist krupnih igraca.
Ako sledite link koji je dao Miloje, nacicete prikaz kampanje za keks.
"Strucnjeci" seli i osmislili net-igricu, nacrtali i izvestavaju o megauspehu! 35.000 ljudi odigralo, 1.200 zabelezilo rezutat…
A keks? Nema podataka… ali znajte da je taj keks je isposten do koske, isprana varjanta onog sto je inicijalno bio. Od tog keksa zive sljakeri i nije im nista bolje od igrice. On je posluzio da se nase pare kanalisu ka mudrim promoterima.
Ovakve igrice smisljaju oni koji prave kesicu, mobilni operateri... spot mejkeri snimaju slatke pricice, dele se pokloncici… i ogromne pare se sele na racune mesetara. Danas jedna kompanija ("cenjeni klijent", ovca), sutra druga. Jedan proizvod ode gore, drugi nestane u ciklusima od po nekoliko meseci. Konstantan je samo obilan tok novca, iz fabrike u agencije.. a dalje im se trag gubi u magli…
Net bogovi i njihovi blogovi sluze za promociju i afirmaciju takvog pristupa.
Prelistajte sta se sve reklamiralo po licnim blogovima poslednjih meseci. Ko moze da me ubedi da nekoliko domacina, na svojim uticajnim blogovima, onoliko moraju da se dive zacinu za pile iz kesice… i to svi bas nekako u isto vreme??!?
Drugi primer me tek zaprepastio.
Zakupili su domen na ime one gospodjice koju je onomad lik opalio na parkingu! Kao cuvaju ga za nju… da pocne biznis… onako moderno, preko net-a!!
Umesto argumentovane ili bar zanimljive rasprave o tome da li je parking mesto za automobile ili za intimizaciju, dal’ je to bas toliko hitno da se parimo gde stignemo, dal’ su glupi sto su ih na’vatali ili su bahati da ih bas briga.. stvar se posmatra iz ugla naplate bruke.
Usrali ste se? Nemojte da se brisete! Fotke na net i naplacujte gledanje vase usranog dupeta! Za kratko vreme imacete savremeno koncipiran biznis i jos vise – bicete uticajni, garant!
Ako vasi ekrani postanu pretrpani placenim i manipulianim sadrzajem, koji pred vas izlece zahvaljujuci vestini nametanja, kojom oni isteruju uticaj, onda to postaje muka. Odricete se mase pozitivnih stvari koje ste mogli da napravite ili vidite. Odlazite iz virtuelne dimenzije da bi ostali normalni i nastavili da mislite svojom glavom, bas kao sto prestajete da gledate TV ili jedete junk food.
A politicari na netu... ma daaaaj...!!
@drnch
Ne radi se tu ni o kakvom "...naturanju analiza uspeha". Kada zavrsis posao radis izvestaj. Potpuno je isto u slucaju TV-a, radija, oglasa u printu.
Svako ko te angazuje trazi i ocekuje konkretan rezultat. To je sastavni deo angazmana, zato i dobijas posao. Tako bi se i ti ponasao da si poslodavac, proizvodjac, da ti treba publicitet za tvoj proizvod, ako zelis da se on prodaje. U cemu je problem ili nedoumica? Da ljudi hoce efekte posla koji placaju? Naravno da hoce!
Da li je bilo potrebno da neki ljudu, iz odredjene cilje grupe potencijalnih kupaca, saznaju da je keks sada u novom pakovanju, njima pogodnijem [istrazivanja su pokazala da je pretohodno bilo preveliko]? Da bilo je. Jesu li saznali? Jesu. Da li je to povecalo prodaju? Moglo je da se utvrdi istrazivanjima [prilicno kostaju pa se retko izvode]. Cilj koji je postavljen je postignut, zadatak je obavljen.
Ne kazes nista na podatak da je covek ustedeo 25.000 evra jer se prebacio na online umesto na print oglasavanje. To su konkretni i brojevima dokazani efekti uticaja interneta na poslovanja.
Hocemo malo o proizvodnji alu i plasticne stolarije Sunce iz Kragujevca koja 5% svog prometa duguje veb sajtu? Izracunajte koliko je to na dva miliona evra godisnje. Hocemo o splavaru Simi sa Lima u Prijepolju kome gro klijenata dolazi iz Madjarske zahvaljujuci delu sajta na njihovom jeziku, hocemo... deset godina o tome pisem. Ne samo na blogu nego prvenstveno u novinama u kojima sam radio. I pisacu i dalje o tome i pozvao sam i druge (realno svoje konkurente na trzistu) da pisu i pokazu dobre primere. Tako ce biti vise argumenata pred poslodavcima, bice vise posla i svima ce nam biti bolje. Ili mislis da ne treba da se radi?
Gadimo se poslovanja jel' da, gadimo se proizvodnje npr. keksa, trgovine, marketinga.. Pitamo li se ko ce da nam isplati plate? Sedecemo filozofirati i cuditi se cinjenici da neki ljudi (po)nesto urade i o tome pisu na blogovima?
Treba da se menja svet blog postovima? OK i ja sam za promene u svetu. Ovog vikenda cu obuciti cetvoro mladih ljudi da nesto dodatno rade, jedan od njih vec radi nesto uz mene. I da pisacu o tome na blogu. To su promene koje mogu da napravim. Slobodno ih komentarisi kada napisem.
OK znam vrlo dobro i na kakav "uticaj" je autor inicijalnog posta mislio i na sta je zeleo da ukaze ali zbrazdiste malo u "fuj, fuj uticaj interneta" pricu. Ni jedna krajnost nije dobra.
Over and out.
I ja mislim da Davor nije pisao (ni mislio) onako kako je to drnch prokomentarisao.
Internet jeste dobar za poslovanje, znam i ja dosta primera. Recimo onaj lik iz Subotice sa mobilnim telefonima (mrzi me da tražim link)... ima veću prodaju od bilo koga u Srbiji a uopšte nema prodavnicu.
Davorov tekst ide u sasvim drugačijem smeru od drnchovog komentara.
Sasvim je druga priča kad se govori o internet aktivizmu. E, to za sada u Srbiji jeste obično preseravanje (u čemu sam dosta i sam učestvovao, da ne ispadne da serem po drugima samo). Ne bi moralo da bude tako, ali ljudi koji se takvim stvarima bave su uglavnom ljudi koji iz tog "aktivizma" očekuju i neku ličnu korist a to se vrlo brzo oseti. Na internetu je teško dugo varati ljude jer postoji neprestana komunikacija, a tu se takav "aktivista" ranije ili kasnije uhvati u sopstvenu klopku. I za to ima milion primera, ali ajd da ne tračarimo pa da komentarima ne uništimo ovaj sjajan Davorov tekst.
E moj Miloje, znamo obojica koliko je prepakivanje skupa rabota a i cemu sluzi (istrazivaci, dizajneri, programeri, tehnicari, PR-ovi, fotografi, snimatelji, glumci, stampari, sastancenja, koktel-promocije i prezentacije, dnevnice, cilindri, troskovi uvodjenja, otpisi starih lagera...) Radi se o stotinama hiljada EUR a efekti traju koliko traje i kampanja, jer je odmah smenjuje neka druga.
Nema na nasem trzistu keksa koji ce izdrzati sve sjajne koristi koje mu tako isposlujete! :lol:
Pogledaj koliko je sjajnih EUR-6cifrenih kampanja nakaceno na ledja Plazme, Smokija, cipseva sa ukusima plodova mora i prakticnim oblicima violinskog kljuca... Vise od pola tih egzibicija se ugasilo a ostali tavore na ledjima osnovnog brenda... al' vazno da su pare iznete. Da ne spiskaju sljakeri ili akcionari.
Taman posla da su konacni ciljevi projekata koje reklamirate tako naivni - kao, informisanje o novom pakovanju!
Cilj komercijalno-uticajnih blogoistupa(jer o kakvom drugom uticaju uopste govorimo?) je razmeksavanje terena i pravdanje enormnih trosenja na promociju, koje se kanalise kroz razne agencije.
Unapred se zna da tu nema zarade, vec se izvlace pare iz realne privrede.
Sa politikom je ista stvar, samo umesto firme citaj stranka, a umesto keksa upisi ime trenutne kampanje.
Ja govorim o pokusaju da se makar odlozi ukljucivanje inocent bloga u tu igru, kroz borbu za "uticaj". Da jos malo citamo stvari sa licnim pecatima autora.
@drnch
Izvini rado bi i dalje caskao sa tobom ali ja stvarno nisam kompetentan za rasprave o sustini kapitalizma, o tome kuda ide ovaj svet, o korenima masonsko-jevrejske zavere, o tome gde zeka pije vodicu i o tome gde su u svemu tome Boris, Toma i Cheda.
Ja sam tu za neka sasvim prizemne i male stvari. Ako treba da se nesto iskomunicira, obezbedi publicitet, poveca prodaja, ustede pare za isti efekat po poslovanje, ... da se neki ljudi motivisu da ne bacaju pare nego ih realno potrose ili da unesu neki inovaciju u poslovanje, da neki proizvod/usluga itd budu kvalitetno i sa efektima predstavljeni na internetu. Sve to ponudjeno i odradjeno na ulozicete/dobicete nacin. Za ove kosmicke teme po kojima tvoje misli vrludaju izvini ali nisam. Ne zameri. Mozda uz neku kafu ili spricer, ali i tada bolje da caskamo o fudbalu i zenama nego da razmatramo gde ide ovaj svet.
A akcionari, vlasnci, direktori,... bar oni koje sam ja sretao i za koje sam radio i radim i te kako gledaju gde im ide i sta im donosi dinar koji uloze. Mahom gledaju, ovi drugi samo potvrdjuju to pravilo.
Rain dog mali off - problem sa aktivizmom na internetu je problem sa aktivizmom uopste - samo sto se na internetu to bolje vidi... to odgovorno tvrdim posle 5 godina NVO aktivistickog iskustva
I to je tačno.
Ljudi su ljudi. I oni kojih ima online i oni kojih nema. :)
Što ti kažeš, na internetu je proseravanje vidljivije.
Ali post je bio analiza proseravanja na internetu. :)
@Miloje Sekulić
Sto mu gromova, Miloje, ja ne znam da li smo se mi razumeli ili mi učitavate da sam nešto hteo da kažem o (ne)uticaju interneta u poslovnom smislu. Pobogu, pa niti sam toliko lud, niti sam ćorav da ne vidim da online svet svakako ima pozitivne efekte na poslovanje, na uštede, na brzinu zadovoljenja potrošačkih potreba itd. I upravo vaš tekst o Ivici Korenu govori koliko je to bitno pre svega za one koji se unišavaju i za te potrebe iskoriste net.
Međutim, ono što ste u istom tekstu pomenuli je i ono što je ovde i poenta. Najvažniji srpski blogeri koji se bave PR-om, online marketingom i sl. su više postali, upotrebiću vašu reč, evanđelizatori koji napuhavaju svoju moć (to bismo mogli da nazovemo meta-PR) gde se maltene preporučuju da će svakoj firmi baš oni obezbediti panaceu samo ako im ona plati konsultantske usluge. To je malo over the top, rekao bih. Jer te metode negde rade, a negde ne... A praviti ezoteriju od toga i nametati se još neosvešćenim privrednicima je pomalo degutantno. I kao što ste rekli, ako neki metod negde radi i ako ga privrednici ne primenjuju, pa gore po njih. Ali zbog čega ta evanđelizacija, ako samo loše poslovanje ne natera privrednika da oproba novi način, pa isplivaće onaj koji zna da iskoristi sve šanse.
Drugo, u tekstu koji komentarišemo sam dao link na tekst ekonomiste Tima Harforda na blogu Financial Timesa gde on govori o toj psihološkoj predrasudi da svi koji se bave nekim poslom imaju tendenciju da mnogo veći značaj daju uspesima nego neuspesima svojih poslova, kampanja i sl. Jer uspeh je vidljiv i pamtljiv i viralan, a neuspeh je nevidljiv i ima tendenciju da se zaboravi i sakrije. To je taj "survivor bias" gde se uvek analiziraju samo uspešne stvari. Moje pitanje je - ima li i neuspeha u poslu? Jer, nemoguće je da postoji samo pozitivni primeri u internet poslovanju, ima valjda i negativnih?
I da, nisam uopšte hteo da se priča o tom "internet i ekonomija" delu problema, ali evo zabradismo...
I da, postoji bias koji je uslovljen medijskom bliskošću kada imamo tendenciju da više primećujemo uspeh ili rad onih koji su nam medijski bliski.
Npr. Tviter kao medij. Primećuje se humanost Veselina Jevrosimovića jer je on medijski blizak (koristi Tviter), ali ne npr. nekih drugih biznismena jer su oni van tog kruga.
Drugi primer, blog kao medij. Sećate se svi kako je nastao žamor u sali na East Weekend Festu kada je Bobby Voicu pomenuo da je on prvi bloger koji se sastao sa rumunskim predsednikom. I to je svima bilo wow baš iz razloga medijske bliskosti. Ali nikome nije wow što se Vladimir Putin npr. u Srbiji sastao sa niškim bajkerima od svih ljudi, jer ti niški bajkeri niti su tviteraši niti blogeri.
To je taj bias kada vidimo uticaj da društvo i donosioce odluka i tamo gde ga nema samo zato što ti ljudi koji se time hvale pripadaju našem kružoku.
@Davor
Potpuno smo se razumeli Davore i tokom predavanja na EWF i sto se tice ovog teksta.
Delim vecinu tvojih stavova i rado sam sharovao txt. Filozosko-sociolosko-kakavgod pristup ni znanja mi nisu bliski pa mi je zanimljivo da citam takve tekstove.
Komentari su krenuli suvise u "internet je nebitan" pravcu pa sam odreagovao. Da se ne zaigramo. Vecina nas koji ovo citamo i komentarisemo ipak od toga zivi. Ko ce nam verovati ako ne verujemo sami?
Neuspeha naravno ima ali se na njih u hard core poslovanju ne gleda blagonaklono, cak sta vise ne dozvoljavaju se niti se opravdavaju. Ne znam kakvo iskustvo ima @drnch ni ima li ga uopste ili zakljucuje posredno. Nedopustivo je na primer da potrosite milion i po eura i ne postignete cilj. Ne drzi me za rec ali to su otprilike rezultati nedavne kampanje REKOM-a kako sam ih pokupio iz medija. Mozda gresim, ne pratim pazljivo NVO scenu, uhvatim po nesto povremeno.
http://www.dedabor.com/cu-te-linkujem/agro-gerila-odgovor/
Morao sam da prebacim ceo komentar kod mene na blog jer nije mogao da ga prihvati tvoj agregat blog.
Izvinjavam se zbog toga, predugacak mi je... :P
Predobra analiza i fasciniran sam textom... da umem ovako da se izrazim ja bih 'banalizovao' ovaj text, do te mere tako da neko ko je prosecno edukovan i informisan moze da razume poentu i psiho-socijalni kontekst poruke koju salje.
heh ja navik'o da budem među retkima koji komentarišu ovde kad ono bum!!!
Blogeri su jako osetljivi na društvene probleme, rado i naširoko o njima pišu i iznose najrazličitije stavove. Ali ti stavovi ostaju u okviru zajednice, ostaju među onim trocifrenim brojem aktivnih korisnika blogova i Tvitera. Prostije rečeno, društvo i klasični mediji utiču na blogere, ali ne i obratno (osim kao neki kuriozitet).
ovaj deo je odlično ispisan, ali čini mi se (još preciznije, uveren sam) da je aktivizam u bilo kom obliku precenjen i zloupotrebljen, pacifikovan i instrumentalizovan. podseća me to kompleksašenje na neveselu sudbinu darbija kreša iz germsa koji je overio u želji da dokaže da je panker.
Izvinjavam se zbog linkova, slab mi je net i jedva da sam i ovo uradio kako treba. Imam tehnicke probleme.
Ipak je tvoj komentar onakav kakavim sam ga razumeo iz prve.
Medjutim, ti od mene pravis TM i svojim stavom utices na sve druge koji budu citali tvoj post, komentare i moje odgovore na to da mene trebaju smatrati ovakvim ili onakvim, zar ne?
Jos kada mi persiras, drugima stvaras sliku da sam veci nego bi trebalo. Mogao si odmah da napises sta mislis o meni i slicnima, ako vec nisi htteo u postu, lako je bilo u komentarima.
Barem ja nemam porblem sa tim. Prihvatam tudej misljenje, barem onih do kojim mi je stalo9 jedan si od njih) ma koliko bilo razlicitito od onoga sto bij ja vole da bude, jer realno, niko ne voli lose misljenje o sebi.
Kada su liste uticajnosti , pa naravno, briga me za njih, ali hvala, drago mi je da sam tu, da se neko bavi mojim uticajem i da me makar na osnovu toga sutra angazuju u meni bitnim stvarima u cilju ostvarenja licnih ciljeva. Slozices se sa mnom da je ok, pre svega ako budes razmisljao kao ja, iskreno i ako buses spojio zadovoljstvo i utroseno vreme.
Palo mi napamet da podelim komentar na dva dela, a onda jos pametnije da prebacim kod mene na blog, jer ne pisem vec duze vreme, pa opet ispade moj interes u prvom planu ( ono sa linkovima nije, uvek linkujem)... :P Izvini!
Nisam imao nameru da te ispitujem. Jednostavno mi palo na pamet da na pvoje pitanje odgovorim pitanjima za koja mislim da su sasvim ok i logicna.
Na moju zalost, nisam slusao tvoje predavanje u Boru, pa mi tvoj teskt nije logicni produzetak istog, niti znam kome si sta obecavao, ali sada je i to ok.
Kad je rabljenje u pitanju, iskorcen je delom moj uticaj da se obezbede neka sredstva pa si za tvoje predavanje dobio odredjenu nadoknadu kada si bio u Boru, Zoki ce ti potvrditi i isricati detalje na neki njemu znan nacin... :D
Radujem se sto postoje ljudi koji ne trose struju vec koriste net na pravi nacin!!!
Drnch je covek koji definitivno zna mnogo, samo sto svoje znanje i iskustvo trosi uzaludno jer ne moze ga prenese drugima na pravi nacin. Kada bi koristio svoj blog za isto, samo bi mu se reklo. Iskreno, voleo bih da ga upoznam i da se druzim sa njim. Od njega jesam ucio i rado ga vidjam na svakom net mestu. Izuzetno ga postujem, bez obzira na nasa razlicita misljenja oko nekih tema. Preporucujem ga i tebi i svima.
Nisam bas siguran da neces biti u situaciji da iskoristis politicare ili njihovo prisustvo na mrezi pored sebe. Mene ako si unfolowao, ali njih nisi trebao. Ako nista drugo, i ovaj post si mogao da kroz 140 karaktera svalis na njih i da ti bude lepo, cccc LOL :D ( i sam znam da budem sarkastican, nisi jedini,lol )..
Subjektivno misljneje je puno puta odlican pravac ka necemu. Recimo: kada Mahlat napise za Trivanku da je ok, ja joj verujem i postujem to, bez obzira sto istu ne pratim i nemam nikakvu konverzaciju sa njom. Samo zbog Mahlatinog misljnjea promenio sam svoje. Zar to nije uticaj?
O uticaju RainDoga previse sam pricao, a postoje i zapisi raznih vrsta. Subjektivno prelazi u objektivno i demantuje tvoje razmisljanje.
Uticaj postoji i van krugova i van ja tebi vojvodo, ti meni serdare, hteo ti ili ostali da priznas/te to ili ne.
I mogu da ti navedm sto uticaja ili uticajne i slucajeve uticajnosti. Od najbanalnijih primera do nekih vecih.
Mnogo toga se promenilo od vremena jebanih platana kada je B92 utvrdio da njihov uticaj moze da se poredi sa 42 stranom politikonog zabavnika...( spominjao si neke zivotninjke,lol )...
Napravio si gresku kada si prestao da me pratis jer bi svakako video da moja komunikacija ide prema svima u istom pravcu. Da sa svima komuniciram na isti nacin. Pride, kada pohvalim politicara, a jesam Jasnu Matic, onda to mislim iskreno, posteno i bez ikakvih licnih interesa. Isto tako hvalim mladog Stefana Zivkovica, isto tako Waltera, Zubaricu, Baba Straju, Bilju_r ili bilo koga drugog ko nije politicar, niti je biznismen...I sa svima njima imam sjajnu koverzaciju.
Ali ne, ti i jos neki to ne vidite. Vidite samo kada se kojim tvitom obracamo poznatima i to koritite kao osnovu za analizu. E pa, losa vam analiza, u ovom slucaju tvoja. Nija potkrepljena po svim osnovama.
I nisam bitan ja. Uzmi bilo koga drugog. Pa vecina otvoreno pljuje javne licnosti i pogresno koristi timeline,zar ne? Cemu to? Zasto nisi anlaizirao odakle ljudima potreba da se sunovrate na politicara koji koristi timeline za istu stvar poput tebe ili mene, a nema mira i trpi jako cesto neosnovane prozivke? Eto boljeg osvrta ili predloga za sledeci blog post.
Pride, analaiza treba biti potkrepljena nekim statistikama, varijablama da bi bila kvalitetna. Ovako ostaje tvoje subjektivno misljenje( tako si ti meni rekao , hihihi :D) sa kojim se ja ne slazem jer imam sasvim drugacije iskustvo.
Bilo bi korektnije kada bi cinjenicama i imenima potkrepio tekst jer onda bi, dokazujuci svoje tvrdnje dobio na "tezini" i samim tim bi bio uticajniji u svojim pokusajima da budes analiticar. Ovako, izgleda kukavicki, nepotkrepljeno, neozbiljno, tra lalaa, na sta ukazujem od prve moje sarkasticne ili kako vec okarakterisane...
Pod -11- zatvaras krug jedne fudbalske ekipe,lol.
Salim se, ne mogu uvek da budem ozbiljan ili sarkastican.
Neke stvari se lakse prihvataju kad ima makar malo sale.
Svi koji me znaju ocekuju nesto lepo i smesno. Bilo bi glupo ne imati ceo koment u stilu TM ala DekaBor :P
Zadovoljstvo je moje komunicarati sa tobom. Ukoliko se zajebes i prihvatis bilo sta iz mog razmisljanja znaj da sam te preobratio mojim uticajem. Povedi racuna iz fundamenta,lol :D
To oko aktivizma i akcijašenja - suština nije da se nešto konkretno uradi, već da se stvori privid da se nešto radi ili da se brine o nečemu, i da se na taj način podiže sopstveni rejting.
Mislim da bi bilo izuzetno zanimljivo kada bi mogli da dođemo do podataka koliko je ljudi koje je blogovalo i tweetovalo o devojci sa srčanom manom kojoj je bila neophodna hitna operacija zaista otišlo do banke ili pošte i uplatilo barem 50 dinara na taj račun.
Ukratko - sve se svodi na priču i taj neki "raising awareness" fazon (koji prezirem iz dubine duše, btw), a sve u cilju lične promocije.
Siobhan a.k.a Džejn ;)
Sad moram i ovde, a već napisah kod Dede :)
Dakle, većina predavača na EWF jeste dobila honorar, ali Davor, Lale, Niki i Gordana Čomić nisu.
Davora sam motkom naterao da dođe.
Pričitao sam ceo post i sve komentare u radno vreme (možeš da predpostaviš koliko sam vremena podrošio?) Toliko o (negativnom) uticaju interneta na biznis!
A sad bez šale: vrlo kvaliteno obradjena tema. Mogu da se slažem sa nekim stvarima - ili ne, ali što kaže Dragan Radović - da je više ovakvih tekstova verovatno bi i ukupan uticaj blogova bio veći.
Moram samo da primetim da je na žalost i ovaj post uglavnom okrenut "ka unutra" i da ne nudi neko rešenje (ili je meni promaklo?) Političari i biznismeni (po tebi) tu jedini znaju šta i zašto rade... Ako se sa tim možda i nebi mogao da složim, ona paralela sa aletrnativnom rock-scenom mi se mnogo dopala.
Pogotovo zato što alternativa kad-tad zakuca i na velika vrata...
@Deda
Oko komunikacije na TW sam već odgovarao, ali ti si uporan da biješ na isto mesto. Rekoh, postoji vidljiva razlika između lepe komunikacije i snishodljivosti. Takođe, postoji razlika između lepe komunikacije i jeftinih prozivki bez mentiona koje ste danas ti i još neki upražnjavali. I da, i ja imam komunikaciju sa političarima tamo. Kad me nešto zanima pitam ili napucam kao što to radim i sa ostalim obitavaocima Tvitera. Nije mi baš jasno što uopšte o tome sa tobom raspravljam kao da si ti neki autoritet u tome kako treba komunicirati sa ljudima sa neta a ostali su sisali vesla valjda?
Pitaš me odakle potreba ljudima da se sunovrate na političare. Samo ću da kažem - to me pita čovek koji živi u Boru, u Srbiji.
Što se tiče metodologije, rekoh i tad u Boru, a i sad ću, ovo nije naučni rad već više radna hipoteza bazirana na iskustvenim činjenicama koje smo svi imali prilike da primetimo. I uporno govoriš o nekom uticaju u F2F maniru, Mahlat utiče na mene, ti na RainDoga, Pera na Žiku. Pa ja upravo o tome i govorim u prokletom blogpostu iznad, da je uticaj striktno unutar blogerskog i tviteraškog kružoka. Na kraju krajeva, mnogo je teže dokazati da socijalni aktivizam ima neki uticaj na društvo, ali svi uzimaju zdravo za gotovo da taj uticaj postoji. I upravo o tome sam se i bavio i u blogpostu i posle, pre svega kad sam odgovarao Miloju.
No, pošto si ti dobar sa Jasnom Matić, možda iskamčiš neke pare iz digitalne agende pa da napravimo jedan multidisciplinarni tim, postavimo okvir za istraživanje, utvrdimo rok i okvire i onda zaista vidimo koji su dometi društvenog aktivizma na mreži.
I za kraj, pošto vidim da ste se po TL (a neki i na streamu G+) danas bacali zamenom teza i jeftinom ironijom (npr. @eniac, @neshasr, @BabaStraja i ti), samo da napomenem da bih želeo da nađete ijednu rečenicu u celom mom tekstu u kojoj ja kažem da sam protiv tvitapova, da mislim da bi tvitapovi trebali da budu revolucionarni kružoci a ne druženje, da sam protiv političara na tviteru i sl. Jer, od brzopletog komentarisanja je važnije dobro pročitati tekst, te onda kritikovati ono što je rečeno, a ne ono što niko nigde nije napisao. Hvala.
@Miodrag Ristić
Žao mi je što je posao trpeo zbog ovog teksta, samo nemoj da mi tražiš nadoknadu.
A što se tiče primedbe da je i ovaj tekst namenjen ka unutra, pa to i jeste cela moja priča. Ja sam bloger i ovo će pročitati samo drugi blogeri i oni koji šeruju po društvenim mrežama. Ništa se ja ne razlikujem od drugih.
Rešenja? Mislim da će jedino da radi protok vremena i promena mainstreama naš blogosfere, jer ozbiljan uticaj se ne postiže dok je mainstream pun tralala i piškio-kakio formata pisanja.
Ovaj tekst dobro objasnjava da to, kod nas, koncept uticajnosti nema veze sa realnoscu i da “uticaj” odjekuje u krugu od 100 ljudi.
Koji insistira na uticaju, radi to zbog mogucnosti naplate istog, makar kroz nekakvu “slavu” …ali, da se ne lazemo pre svega zbog zarade, sada ili kasnije. Biznis efekat bloga u Srbiji, bez firme, je pucanj u prazno. Ali zato se realizacija “uticaja” uspesno ostvaruje kroz poslovanje agencija koje vecina tzv.uticajnih vodi.
Uspeh aktivnosti se ilustruje pricicama o uspesnim net-iskomuniciranim vulkanizrema, snajderima, pica raznosacima… i evadjelizmom plemenite filozofije net-zivljenja.
Koliko pretezno oslanjanje na blog/twitter/FB, moze da bude osnova malog biznisa, pokazuje i sudbina tako iskomuniciranih farmerica. I pored sve strucne internet podrske WTF jeans nije stigao dalje od probne serije.
http://www.blogowski.eu/2010/09/06/wtfjeans-posle-9-meseci/
Tako to funkcionise kad se spoji realnost i internet posao kod nas. Ipak, kampanja je zdusno pohvaljena. Da je radjena za drugog, bila bi uredno naplacena. Knjizio bi se jos jedan uspeh u kampanji a neuspeh pantalona.
Medjutim, paralelno sa linijom osnovnog teksta, pokusavam da ukazem da se, u slucaju krupnijeg biznisa, mase “uspesima” koji su vrh ledenog brega, ockica mozaika mnogo sveobuhvatnije pljacke.
Ko je shvatio, shvatio… To sto g.Sekulic ne zeli da shvati je logicno, obzirom na radno mesto i blagoslov sa koga se g.Sekulic otisnuo u …neduzne, kako rece, pomagace da se nesto iskomunicira.
Mogli bi o tome ali mozda bolje da ne. Neka ga sa zekama.
O uticaju na drustvene tokove, zakljucite sami po sudbinama projekata: brendiranja Srbije, platana, kampanja za ostavke, raznih pokusaja net-revolucija, dometa otvorene kritike i sl…
Ja bih jos malo o odgovornosti.
Mozete to zvati aktivistickim pristipom ali smatram da ljudi koji su vesti u koriscenju net-a (to je, otprilike, prakticno tumacenje prideva uticajan na nasem delu web-a) bas kao javne licnosti, imaju posebnu odgovornost za stavove i napisanu rec.
Kad smo kod drustvene odgovornosti tzv.uticajnih, jezu mi je izazvao doprinos autorke koja predstavlja establishment na polju javne net komunikacije:
http://www.draganadjermanovic.com/2009/11/13/u-drustvu-bila-klintona-5-star-event/
Ne zelim da ovde ulazim duboko u to zasto svoju drustvenu odgovornost izbegavaju krupniji igraci. Mucna je ta analiza.
Razmahnute ambicije skromnijih blogouticajnika je svojim komentarom najbolje ilustrovao nas i pored svega simpaticni Deka:
“Sa iskustvom vodjenja naloga ocekujem razne politicke partije da me pitaju za savet, strategiju, nacine i sve ostalo sto bi ima trebalo na drustvenim mrezama u ozbiljnoj politickoj kampanji. Stojim na raspolaganju, bez volontiranja i idealizma, naravno.“
On zaista od svog uticaja ocekuje “sve nesto lepo”!
Ne mogu da trazim link ali, ako se potrudite, naci cete ga na ocekivanom mestu.
@drnch
Boli koliko nemas veze sa realnoscu i zivis u svetu svojih fantazija, ubedjen da si prozreo nacin funkcionisanja univerzuma. Sa ili bez zeka. Pri tome se okomljujes na potpuno pogresne ljude. Ali OK, wordpress i blogger trpe sve a pogotovo anonimna podjebavanja. Uradi druze nesto i pokazi sta si uradio, nemoj samo da kupis citate po tudjim blogovima.
Živo sam se trudila da pohvatam celu priču, ali teško ide u ovo doba :).
Ne mogu da se složim s prvom rečenicom. Makijavelija ima svuda oko nas, a svet koji opisujete je samo replika realnog - ma koji da uzmete, evo, možete i moju struku.
Dakle, tu nema mnogo šta; online 'viđam' isti onaj svet i različite vrste ljudi koje viđam i offline, i to je prosto to.
No, ja imam jedan drugi utisak - da ljudi koji offline žive od nekog sasvim drugog posla, a internetom se služe iz ovog ili onog razloga, imaju bitno drugačiji mindset od ovih koje opisa Siobhan.
Posle malko 'staža' na tviteru maltene odmah vidim da je neko 25 sati dnevno jer je programer, a neko jer je iz grupacije 'prazna slama'.
A i 'prazna slama' likovi nisu svi isti :). Ima ih izuzetno inteligentnih, sa sjajnim obrazovanjem, i dostojnih poštovanja... Mada - malo.
Kao i u svakom drugom poslu.
Dragi Agriogerila, ovo je jedan sjajan tekst - ali, najiskrenije - to je, kako rekoh - samo ogledalo onoga što je i inače neprekidno unaokolo...
IMHO :).
Hvala i pozdrav :).
Post a Comment