Postoje nesumnjivi znaci da su se klimatski obrasci planete Zemlje počeli menjati i da ove promene mogu dovesti do drastičnog opadanja proizvodnje hrane, sa ozbiljnim političkim posledicama po svaku državu na Zemlji. Početak smanjivanja količine proizvedene hrane se očekuje vrlo uskoro, možda već za deset godina. Regioni koji će najviše biti oštećeni su velike žitnice Kanade i Rusije na severnoj polulopti, kao i određeni broj samoodrživih tropskih predela – delovi Indije, Pakistana, Bangladeša, Indokine i Indonezije – gde period vegetacije jako zavisi od monsunskih kiša.
Dokazi za ovakva predviđanja postaju sve brojniji tako da meteorolozi teško održavaju korak sa novim podacima. U Engleskoj, zasadi poljoprivrednih kultura imaju dve nedelje kraću vegetaciju od onih iz 1984, a prosečni ukupni gubici u prinosu su procenjeni na oko 100 hiljada tona godišnje. U istom periodu je prosečna temperatura oko ekvatora pala za delić stepena, što za neke regione može značiti velike poplave i pustošenja. Prošlog aprila je u najrazornijoj seriji tornada ikad zabeleženoj poginulo 300 ljudi u 13 američkih država i načinjena je šteta od pola milijarde dolara.
Za naučnike ovi na prvi pogled odvojeni incidenti predstavljaju rane signale da se svetska klima drastično menja. Izgleda da je, posle jednog veka umerenih vremenskih uslova, planeta počela da se zagreva. Meteorolozi se međusobno ne slažu oko uzroka i dometa ovih temperaturnih trendova niti oko njihovog uticaja na lokalne vremenske prilike. Ali skoro su jednoglasni u proceni da će to uticati na pad poljoprivredne proizvodnje u narednom periodu. Ako bi ove klimatske promene bile dubinskog karaktera kao što se pribojavaju neki pesimisti, onda bi obim nastupajuće gladi bio katastrofalan. “Velike promene klime će nas naterati na prepravke ekonomskog i socijalnog sistema na globalnom nivou,” upozorava novi izveštaj Nacionalne akademije nauka, “jer današnji načini proizvodnje hrane i rezultujući broj stanovnika implicitno zavise od sadašnje klime.”
Prošlogodišnje istraživanje doktora Mareja Mičela iz Nacionalne administracije za okeane i atmosferu (NOAA) otkriva porast površinske temperature od pola stepena na severnoj hemisferi u periodu od 1979. do 2002. godine. Po Džordžu Kukli sa Kolumbija univerziteta, satelitske fotografije pokazuju iznenadno veliko smanjenje snežnog pokrivača na severnoj hemisferi u zimskom periodu 2005/2006. godine. A studija objavljena prošlog meseca od strane naučnika iz NOAA pokazuje da se količina sunčevih zraka koji su stizali do površine tla u kontinentalnom delu Sjedinjenih Država povećala za 1.3% između 1998. i 2006. godine.
Relativno male promene temperature i količine sunčevog zračenja mogu laike dovesti do pogrešnog zaključka. Rajd Brajson sa Univerziteta u Viskonsinu kaže da je prosečna temperatura na Zemlji u doba njenih najtoplijih perioda bila samo sedam stepeni viša od one tokom velikih ledenih doba i da je njen trenutni rast planetu doveo za jednu šestinu bliže svom najtoplijem proseku u istoriji. Drugi smatraju zagrevanje povratkom “srednjovekovnog toplog perioda” kada su vremenski uslovi doveli do velikih suša u najvećem delu Evrope i Severne Amerike između 800. i 1300. godine – doba kada su velike suše pogađale kontinentalne delove, a severni Atlantik ostajao prohodan tokom čitave godine.
Šta je tačno uzrok nastupanju ovih toplih perioda ostaje misterija. “Naše znanje o funkcionisanju mehanizama klimatskih promena je parcijalno, kao i naši podaci,” priznaje se u izveštaju Nacionalne akademije nauka. “Ne samo da nemamo odgovore na neka osnovna pitanja, već je često slučaj da ne znamo dovoljno kako bismo prava pitanja postavili.”
Meteorolozi misle da se mogu predvideti kratkoročni rezultati povratka na neke ranije klimatske obrasce. Počinju da opažaju blagi porast prosečne temperature koja proizvodi slabljenje vazdušnog pritiska u nižim slojevima atmosfere. To prekida uobičajni tok zapadnih vetrova u umerenim krajevima. Statičnost vazdušne mase do koje dolazi na ovaj način uzrokuje pojavljivanje ekstremnih vremenskih uslova na lokalnim nivoima, kao što su suše, poplave, duži sušni periodi, kraće zime, kašnjenje monsuna i, čak, lokalne padove temperature – sve sa direktnim posledicama na proces proizvodnje hrane.
“Sistem proizvodnje hrane u svetu,” upozorava doktor Džejms D. MekKvig iz Centra za praćenje klime i životne sredine, “mnogo je osetljiviji na vremensku promenljivu nego pre samo pet godina.” Osim toga, rast svetske populacije i stvaranje čvršćih nacionalnih granica onemogućava gladnima da se isele sa svojih uništenih staništa kao što su mogli tokom velikih gladi u prošlosti.
Klimatolozi su pesimistični po pitanju da li će politički lideri preuzeti neke pozitivne akcije kako bi kompenzovali klimatske promene ili čak poništili njihov efekat. Zaključuju da neka od spektakularnijih rešenja koja su nuđena, poput zaštite arktičkog leda veštačkim pokrivanjem refleksivnim materijalima ili menjanja tokova određenih reka, mogu stvoriti probleme koji su veći od onih koje bi rešili. Ali naučnici ne vide čak ni znake da su politički lideri spremni i za najjednostavnije mere, poput sakupljanja hrane ili uključivanja klimatskih varijabli u ekonomske projekcije rasta proizvodnje hrane u budućnosti. Što više planeri budu odugovlačili, pokazaće se težim izboriti se sa klimatskim promenama kada njihovi efekti postanu surova realnost.
Originalna verzija ovog članka je objavljena u uglednom američkom nedeljniku Newsweek 28. aprila 1975. godine. Naslov teksta je Svet koji se hladi (The Cooling World). Originalnu verziju možete preuzeti odavde ili videti ovde. U prevodu tog teksta iznad sam izvršio promene kako bih ga prilagodio sadašnjem vremenu. Svaki termin koji se odnosi na zahlađenje sam promenio u zagrevanje, smanjenje u povećanje i sl. Efekti su takođe promenjeni u respektivnom smeru (malo ledeno doba u topli srednjovekovni period, vlažni periodi u sušne i sl.), a sve godine su pomerene 34 godine u budućnost (razlika između originalnog teksta i ovog mog).
Za one kojima još nije jasno, sedamdesetih su određeni krugovi naučnika i (pre svega) novinara upozoravali na globalno zahlađenje naše planete. Takvi su bili empirijski podaci. Kako su se početkom osamdesetih podaci preokrenuli, dobijamo čitav jedan front koji govori o globalnom otopljavanju.
Šta vidimo iz gornjeg teksta? Vidimo da maltuzijanske projekcije nikada ne napuštaju ljude ma koliko bile pobijane činjenicama. Vidimo da politički lideri uvek imaju pune ruke posla u spasavanju sveta. Vidimo da su i tada postojali ljudi sa maštovitim idejama kako sprečiti katastrofu. Vidimo očajnički poziv da nešto konačno počne da se radi.
Šta je novo? Novo je da imamo “konsenzus” oko uzroka otopljavanja. Klimatske promene su naprasno postale antropogene. Tadašnji mediji su barem bili pošteni da prenesu stav naučnika koji su govorili o složenosti predmeta istraživanja. Današnji mediji, progresivni intelektualci, opinionmejkeri i profesionalni političari se utrkuju u iznošenju što crnjih scenarija. Neko jer mu od toga zavisi posao, neko jer je ubeđen da čini ispravnu stvar, neko iz inercije i pomodarstva, neko iz neznanja, a neko jer mu je to politički interes. I ponovo se svi slažu da nešto mora da se uradi, nešto više od pukog prilagođavanja na prirodne uslove uz koje je čovek opstajao (i u inat im napredovao!) milenijumima. Prilagođavanje nije dovoljno ovoga puta, potreban nam je centralni plan valjda. Klimi je posao da se menja (a naučnici će se i dalje gložiti oko uzroka), pa bilo u kom smeru. A ljudima je posao da se prilagođavaju ali ne po cenu ekonomskog i (pre svega!) političkog povratka u srednji vek jednoumlja i inkvizicije.
Koga zanima još neki tekst iz veselih sedamdesetih a koji se bavi globalnim zahlađenjem, evo jednog iz nedeljnika Time. Jako informativan duži tekst o istoriji novinarskog izveštavanja o klimatskim promenama imate ovde, a portal koji prati obe strane, kao i trenutne rezultate naučnih merenja ovde.
Dokazi za ovakva predviđanja postaju sve brojniji tako da meteorolozi teško održavaju korak sa novim podacima. U Engleskoj, zasadi poljoprivrednih kultura imaju dve nedelje kraću vegetaciju od onih iz 1984, a prosečni ukupni gubici u prinosu su procenjeni na oko 100 hiljada tona godišnje. U istom periodu je prosečna temperatura oko ekvatora pala za delić stepena, što za neke regione može značiti velike poplave i pustošenja. Prošlog aprila je u najrazornijoj seriji tornada ikad zabeleženoj poginulo 300 ljudi u 13 američkih država i načinjena je šteta od pola milijarde dolara.
Za naučnike ovi na prvi pogled odvojeni incidenti predstavljaju rane signale da se svetska klima drastično menja. Izgleda da je, posle jednog veka umerenih vremenskih uslova, planeta počela da se zagreva. Meteorolozi se međusobno ne slažu oko uzroka i dometa ovih temperaturnih trendova niti oko njihovog uticaja na lokalne vremenske prilike. Ali skoro su jednoglasni u proceni da će to uticati na pad poljoprivredne proizvodnje u narednom periodu. Ako bi ove klimatske promene bile dubinskog karaktera kao što se pribojavaju neki pesimisti, onda bi obim nastupajuće gladi bio katastrofalan. “Velike promene klime će nas naterati na prepravke ekonomskog i socijalnog sistema na globalnom nivou,” upozorava novi izveštaj Nacionalne akademije nauka, “jer današnji načini proizvodnje hrane i rezultujući broj stanovnika implicitno zavise od sadašnje klime.”
Prošlogodišnje istraživanje doktora Mareja Mičela iz Nacionalne administracije za okeane i atmosferu (NOAA) otkriva porast površinske temperature od pola stepena na severnoj hemisferi u periodu od 1979. do 2002. godine. Po Džordžu Kukli sa Kolumbija univerziteta, satelitske fotografije pokazuju iznenadno veliko smanjenje snežnog pokrivača na severnoj hemisferi u zimskom periodu 2005/2006. godine. A studija objavljena prošlog meseca od strane naučnika iz NOAA pokazuje da se količina sunčevih zraka koji su stizali do površine tla u kontinentalnom delu Sjedinjenih Država povećala za 1.3% između 1998. i 2006. godine.
Relativno male promene temperature i količine sunčevog zračenja mogu laike dovesti do pogrešnog zaključka. Rajd Brajson sa Univerziteta u Viskonsinu kaže da je prosečna temperatura na Zemlji u doba njenih najtoplijih perioda bila samo sedam stepeni viša od one tokom velikih ledenih doba i da je njen trenutni rast planetu doveo za jednu šestinu bliže svom najtoplijem proseku u istoriji. Drugi smatraju zagrevanje povratkom “srednjovekovnog toplog perioda” kada su vremenski uslovi doveli do velikih suša u najvećem delu Evrope i Severne Amerike između 800. i 1300. godine – doba kada su velike suše pogađale kontinentalne delove, a severni Atlantik ostajao prohodan tokom čitave godine.
Šta je tačno uzrok nastupanju ovih toplih perioda ostaje misterija. “Naše znanje o funkcionisanju mehanizama klimatskih promena je parcijalno, kao i naši podaci,” priznaje se u izveštaju Nacionalne akademije nauka. “Ne samo da nemamo odgovore na neka osnovna pitanja, već je često slučaj da ne znamo dovoljno kako bismo prava pitanja postavili.”
Meteorolozi misle da se mogu predvideti kratkoročni rezultati povratka na neke ranije klimatske obrasce. Počinju da opažaju blagi porast prosečne temperature koja proizvodi slabljenje vazdušnog pritiska u nižim slojevima atmosfere. To prekida uobičajni tok zapadnih vetrova u umerenim krajevima. Statičnost vazdušne mase do koje dolazi na ovaj način uzrokuje pojavljivanje ekstremnih vremenskih uslova na lokalnim nivoima, kao što su suše, poplave, duži sušni periodi, kraće zime, kašnjenje monsuna i, čak, lokalne padove temperature – sve sa direktnim posledicama na proces proizvodnje hrane.
“Sistem proizvodnje hrane u svetu,” upozorava doktor Džejms D. MekKvig iz Centra za praćenje klime i životne sredine, “mnogo je osetljiviji na vremensku promenljivu nego pre samo pet godina.” Osim toga, rast svetske populacije i stvaranje čvršćih nacionalnih granica onemogućava gladnima da se isele sa svojih uništenih staništa kao što su mogli tokom velikih gladi u prošlosti.
Klimatolozi su pesimistični po pitanju da li će politički lideri preuzeti neke pozitivne akcije kako bi kompenzovali klimatske promene ili čak poništili njihov efekat. Zaključuju da neka od spektakularnijih rešenja koja su nuđena, poput zaštite arktičkog leda veštačkim pokrivanjem refleksivnim materijalima ili menjanja tokova određenih reka, mogu stvoriti probleme koji su veći od onih koje bi rešili. Ali naučnici ne vide čak ni znake da su politički lideri spremni i za najjednostavnije mere, poput sakupljanja hrane ili uključivanja klimatskih varijabli u ekonomske projekcije rasta proizvodnje hrane u budućnosti. Što više planeri budu odugovlačili, pokazaće se težim izboriti se sa klimatskim promenama kada njihovi efekti postanu surova realnost.
******
Originalna verzija ovog članka je objavljena u uglednom američkom nedeljniku Newsweek 28. aprila 1975. godine. Naslov teksta je Svet koji se hladi (The Cooling World). Originalnu verziju možete preuzeti odavde ili videti ovde. U prevodu tog teksta iznad sam izvršio promene kako bih ga prilagodio sadašnjem vremenu. Svaki termin koji se odnosi na zahlađenje sam promenio u zagrevanje, smanjenje u povećanje i sl. Efekti su takođe promenjeni u respektivnom smeru (malo ledeno doba u topli srednjovekovni period, vlažni periodi u sušne i sl.), a sve godine su pomerene 34 godine u budućnost (razlika između originalnog teksta i ovog mog).
Za one kojima još nije jasno, sedamdesetih su određeni krugovi naučnika i (pre svega) novinara upozoravali na globalno zahlađenje naše planete. Takvi su bili empirijski podaci. Kako su se početkom osamdesetih podaci preokrenuli, dobijamo čitav jedan front koji govori o globalnom otopljavanju.
Šta vidimo iz gornjeg teksta? Vidimo da maltuzijanske projekcije nikada ne napuštaju ljude ma koliko bile pobijane činjenicama. Vidimo da politički lideri uvek imaju pune ruke posla u spasavanju sveta. Vidimo da su i tada postojali ljudi sa maštovitim idejama kako sprečiti katastrofu. Vidimo očajnički poziv da nešto konačno počne da se radi.
Šta je novo? Novo je da imamo “konsenzus” oko uzroka otopljavanja. Klimatske promene su naprasno postale antropogene. Tadašnji mediji su barem bili pošteni da prenesu stav naučnika koji su govorili o složenosti predmeta istraživanja. Današnji mediji, progresivni intelektualci, opinionmejkeri i profesionalni političari se utrkuju u iznošenju što crnjih scenarija. Neko jer mu od toga zavisi posao, neko jer je ubeđen da čini ispravnu stvar, neko iz inercije i pomodarstva, neko iz neznanja, a neko jer mu je to politički interes. I ponovo se svi slažu da nešto mora da se uradi, nešto više od pukog prilagođavanja na prirodne uslove uz koje je čovek opstajao (i u inat im napredovao!) milenijumima. Prilagođavanje nije dovoljno ovoga puta, potreban nam je centralni plan valjda. Klimi je posao da se menja (a naučnici će se i dalje gložiti oko uzroka), pa bilo u kom smeru. A ljudima je posao da se prilagođavaju ali ne po cenu ekonomskog i (pre svega!) političkog povratka u srednji vek jednoumlja i inkvizicije.
Koga zanima još neki tekst iz veselih sedamdesetih a koji se bavi globalnim zahlađenjem, evo jednog iz nedeljnika Time. Jako informativan duži tekst o istoriji novinarskog izveštavanja o klimatskim promenama imate ovde, a portal koji prati obe strane, kao i trenutne rezultate naučnih merenja ovde.
No comments:
Post a Comment