Tri brata ili Gde je Bložić zakačio pušku?

LICA

Gospodin Bložić, referent u vojnom odseku
Gospodin Ninković, fotograf
Gospodin Jelić, psiholog u Zavodu za socijalnu zaštitu
Gospođa Milojević, psiholog u vojnom odeljku u Zaječaru
Gospodin Trajković, referent u vojnom odeljku u Zaječaru
Regrut

SCENA PRVA

Boljevac. Kuća gospodina Jelića i lokal gospodina Ninkovića.

(Ninković telefonira. Telefon zvoni u kući gospodina Jelića.)

JELIĆ: (javlja se na telefon.) Halo?
NINKOVIĆ: De si Šujo? Ljubiša je...
JELIĆ: E, zdravo!
NINKOVIĆ: Šta radiš?
JELIĆ: Pa ništa... Taman se spremam da siđem do grada. Zaboravio sam da kupim antifriz kod Toplice...
NINKOVIĆ: Da, dobro me podseti... Ja sad idem do Paraćina. Nego...Znaš šta sam hteo? Kakva je situacija oko Nemanje? Gera mi rek'o da je Bložić zadužen za martovsku klasu...
JELIĆ: Znam... Pitao sam ja Bložića i čovek mi rekao da nema problema. Znači, nek' Nemanja samo napiše da hoće u socijalno, Bložić će da sredi to da ga ovi iz Zaječara rasporede kod nas.
NINKOVIĆ: E super! Hvala ti puno!
JELIĆ: Ma daj, nema problema... Se vidimo večeras na fudbal?
NINKOVIĆ: E, košarkaši imaju neki turnir večeras tako da je zauzeta hala. Sad mi javila Javorka, idemo večeras da snimamo nešto tamo kao...
JELIĆ: Pa ništa onda, vidimo se u ponedeljak onda. Će svratiš kod nas u firmu.
NINKOVIĆ: Hoću, hoću... Taman da ti narežem onaj disk ako ne zaboravim...
JELIĆ: Onaj klip sa onom?
NINKOVIĆ: Aha...
JELIĆ: E, može... Vidimo se onda u ponedeljak.
NINKOVIĆ: Važi... Zdravo...
JELIĆ: Ajde...

SCENA DRUGA

Boljevac. Vojni odsek. Kancelarija gospodina Bložića.

(Regrut stoji nad stolom gospodina Bložića. Nalaze se usred razgovora.)

BLOŽIĆ: Pa možeš da odložiš!
REGRUT: Znam... Ali neću, nema svrhe. Spremaću diplomski paralelno sa vojskom, mislim da je tako brže...
BLOŽIĆ: Pa dobro... Ti si beše novinar?
REGRUT: Ne, promenio sam smer. Bio sam na novinarskom prve dve godine ali sam se prebacio na politikološki smer. Ne sviđa mi se novinarstvo...
BLOŽIĆ: Pa dobro... I šta ćeš posle?
REGRUT: Ne znam, videću... Možda odem na postdiplomske...
BLOŽIĆ: Mhm... Znači u civilnu ćeš?
REGRUT: Da.
BLOŽIĆ: Siguran si da nećeš da odložiš?
REGRUT: Neću.
BLOŽIĆ: Sto posto?
REGRUT: Da!
BLOŽIĆ: Dobro... Evo ti ovaj upitnik, će ga popuniš, pa će mi doneseš. Ovde za razlog napiši nešto... Da se plašiš oružja ili tako nešto...
REGRUT: Dobro, smisliću nešto... A ovde?
BLOŽIĆ: Tu napiši gde bi hteo da služiš civilno. Napiši pošta ili KOC, neće bude problema da tu upadneš...
REGRUT: A socijalno? Pošto meni to struka znate? To rade ovi sa mojim faksom...
BLOŽIĆ: Pa ne može u socijalno, ne primaju nikog u martu. Primili su jednog u decembru i jednog će u junu...
REGRUT: Pa dobro sad...
BLOŽIĆ: Piši pošta ili KOC, oni primaju po jednog sad u martu.
REGRUT: Dobro.
BLOŽIĆ: Važi onda... Popuni to i donesi mi u toku dana ili sutra.
REGRUT: (Kreće ka vratima.) Dobro, ću ga donesem za pola sata.
BLOŽIĆ: Važi... Ajde, zdravo...
REGRUT: Doviđenja. (Izlazi.)

SCENA TREĆA

Zaječar. Vojni odeljak. Kancelarija Gospodina Trajkovića.

(Gospođa Milojević i gospoda Trajković i Bložić sede. Regrut ulazi u prostoriju i seda naspram njih.)

REGRUT: Dobar dan.
OSTALI: Dobar dan!
MILOJEVIĆ: Nikolić?
REGRUT: Da.
MILOJEVIĆ: Ti si student, što nisi odložio kad možeš još?
REGRUT: Ma neću... Ostao mi samo diplomski, pa bih obe stvari što pre da završim...
MILOJEVIĆ: Dobro... Daćeš mi ličnu kartu samo... (Regrut joj dodaje ličnu kartu.)
TRAJKOVIĆ: A šta studiraš?
REGRUT: Političke nauke.
TRAJKOVIĆ: To u Beogradu?
REGRUT: Da.
TRAJKOVIĆ: I šta ćeš posle? Će budeš političar, a?
REGRUT: Ne.
TRAJKOVIĆ: Pa šta ćeš?
REGRUT: Ću budem poljoprivrednik... (Gospođa Milojević i gospodin Trajković razmeniše poglede. Gospodin Bložić gleda u jednu tačku ispred sebe.)
MILOJEVIĆ: (Gleda papire ispred sebe i prekida tišinu.) Šta si napisao ovde gde hoćeš? Poštu je dobio ovaj što je bio pre tebe...
REGRUT: Pa ako... Čovek ima višu elektrotehničku, i treba tamo da ide...
MILOJEVIĆ: KOC? (Okreće se ka gospodinu Trajkoviću i šapuće mu.) Pa ne možemo ovog u KOC, to je rezervisano za onog, a?
TRAJKOVIĆ: (Mršti se.) Mhm... (Gospodin Bložić i dalje gleda u istu tačku.)
MILOJEVIĆ: Ćeš da izađeš pet minuta samo dok se dogovorimo oko tvog zahteva?
REGRUT: Naravno, nema problema... (Izlazi. Zavesa.)

EPILOG

- Regrut je raspoređen u Šumsku upravu u Boljevcu.
- Mesto u KOC-u je dobio momak za koga je to mesto bilo ranije rezervisano.
- Socijalno je ipak primilo jednog vojnika u martu, vojnika bez ijedne godine fakulteta, ali sa pozadinom! Bložić je lagao! Vojnik koji je primljen u tu ustanovu je isti onaj vojnik za koga je gospodin Ninković urgirao kod gospodina Jelića!
- Miroslav Bložić je uzoran građanin Boljevca. I dalje je referent u vojnom odseku. I dalje šalje momke sa sela u Šumsku upravu ili u JKP Uslugu, a tatine sinove i boljevačke džabalebaroše na bolja mesta. Na njega se da primeniti izreka mog pradede: “Džabe si sišao u grad kad ti brabonjci sa dupeta još nisu ispali!”
- Ljubiša Ninković je uzoran građanin Boljevca. Bavi se umetničkom fotografijom, snimanjem dokumentarnih filmova sa svadbi i novinarstvom.
- Milosav Jelić je uzoran građanin Boljevca. I dalje je psiholog u Zavodu za socijalnu zaštitu i nadležan je za vojnike koji vojni rok služe u toj ustanovi.