Ideja za ovo nas je strefila još krajem prošlog leta dok smo se, sedeći na klupici u parku, preko dvolitarke sa klakerom bavili ljudima koji su šetali okolo gledajući svoja posla i izmišljali inicijative koja bi naša neformalna organizacija trebalo da preuzme na sebe... Zanimljivo je da nije sve ostalo na rečima i stvari su se polako pomerale ka tome da se ovaj fest stvarno održi. Prvo je planirano da to bude festival isključivo dokumentarnog i kratkometražnog filma i to uglavnom domaćih autora, ali smo brzo uvideli da je to previše specijalizovana i uska tematika za jednu malu sredinu poput Boljevca. Mislim da je dobro što smo od toga (za sad) odustali, što ne znači da će neki sledeći fest upravo biti posvećen tim stvarima. Naravno, neke preliminarne pripreme u tom pravcu su urađene, kontaktirano je nekoliko manje poznatih autora iz Niša i Beograda, čak nam je i Želimir Žilnik dozvolio da emitujemo prva dva filma iz njegove trilogije o Kenediju, ali koncepcija je na pola puta promenjena i odlučili smo da se prikazuju strani filmovi koje u Srbiji ne možete naći ni u bioskopskoj distribuciji niti na DVD-jevima, a koji svojim kvalitetom zaslužuju da ih ljudi pogledaju. Nadamo se da nismo pogrešili...
Oko organizacije festivala su nam potpunu podršku, bez dodatnih pitanja i snebivanja, dali Kulturno-obrazovni centar koji nam je ustupio prostor i svu tehniku potrebnu za emitovanje, kao i Srednja škola "Nikola Tesla" koja nam je dozvolila da se festival održi u prostorijama škole ukoliko bude problema sa prostorom u KOC-u.
Da pomenem i filmove koji će se prikazivati:
- Persepolis, animirani film u francusko-američkoj koprodukciji pravljen po četvorotomnom stripu istog naslova. Film koji prikazuje život običnih ljudi (pre svega, običnih žena) u Iranu, film koji potvrđuje činjenice koje je pre par godina Momir Turudić naveo u svojim putopisnim tekstovima iz nedeljnika Vreme o ovoj zemlji, a to je da to nije zemlja ludih Muslimana koji drže nož u zubima i ubijaju strance na ulicama, već je to zemlja gostoljubivih ljudi sa svojom specifičnom istorijom i kulturom i sa nesrećom da žive u državi sa teokratsko-totalitarnim uređenjem. Ovo je film koji pokazuje kako jedan totalitarni sistem može da pritisne pojedinca i negira ga kao ličnost. Čovek u tom slučaju ima nekoliko opcija na raspolaganju: da se konformira sistemu, spašavajući goli život, da mu se suprotstavi, spašavajući svoje ideale, ili da ga napusti tražeći sreću na nekom mestu gde neće morati da pravi izbor između te dve stvari.
- Mržnja, film o trojici nefrancuza u Parizu koji, budući bez posla, obrazovanja i perspektive, postaju sitni delikventi ujedno zato što moraju, jer im je to jedini način da prežive, ali i zato što tako hoće da pokažu vlastima da nešto nije u redu sa načinom života ne periferiji. Nasilje, rasizam, kriminal i beznađe su glavni lajtmotivi života u getu, to su stvari koje bi svakog od nas naterale da pokaže duboko skrivene životinjske instinkte... Ovo je jedan od mojih omiljenih filmova, i ostavio je prejak utisak na mene kad sam ga prvi put gledao. Fenomenalna priča, fenomenalna gluma, maestralan rad kamere, neverovatno kadriranje i nagrada za najbolju režiju na Filmskom festivalu u Kanu (Metju Kasovic) su argumenti koji utemeljuju moju preporuku da obavezno pogledate ovaj film.
- Majstori vriska, lep dokumentarni film koji nam pokazuje osobenosti islandske muzičke scene. Islanđani su rođeni muzičari, u zemlji veličine Novog Sada ima više bendova i muzičara nego u celoj nekadašnjoj SFRJ. Ali tu nije reč samo o kvantitetu, autori poput Bjork, Sigur Ros i Mum potvrđuju da je Island leglo vrlo talentovanih muzičara vrlo upečatljivog stila i zvuka. Jedinstvena kombinacija drevnih paganskih melodija i ritmova i savremenih muzičkih tendencija će učiniti da i među hiljadu bendova uvek prepoznate onaj koji dolazi sa ovog ostrva u severnom Atlantiku. Film je vrlo opuštajući, nije eksplicitno politički angažovan, ali kada vidite kako izgleda rok svirka u rezidenciji predsednika republike ili proba benda u lokalnoj seoskoj crkvi, shvatićete da se na nekim mestima živi mnogo opuštenije.
- Isusov kamp je verovatno najkontroverzniji film koji ćemo prikazati. Amerika je slobodna zemlja (Bog je blagoslovio), ujedno je i zemlja koja gubi oslonac pod nogama, i samo se u jednoj takvoj državi mogu videti stvari koje ćete videti u ovom filmu. Samo se u SAD može videti ovakvo praktikovanje hrišćanstva i desničarski evangelizam koje će mnoge neodlučne ljude naterati da postanu ateisti ili agnostici. Jedno je sigurno, u ovom filmu ćete videti decu koja se obučavaju da postanu sveci, decu koja su postala vojnici vere i decu koja govore jezikom koji kao da nije sa ovoga sveta... Film će vas sigurno ubiti u pojam i zato nije gubljenje vremena pogledati ga...
E sad, Festival alternativnog filma će se održati u petak i subotu, 25. i 26. aprila, u Kulturno-obrazovnom centru u Boljevcu. Svako veče će projekcije počinjati u 20 i 22h, a ulaz je slobodan.
Pun prikaz filmova koji će biti emitovani možete videti ovde.
Oko organizacije festivala su nam potpunu podršku, bez dodatnih pitanja i snebivanja, dali Kulturno-obrazovni centar koji nam je ustupio prostor i svu tehniku potrebnu za emitovanje, kao i Srednja škola "Nikola Tesla" koja nam je dozvolila da se festival održi u prostorijama škole ukoliko bude problema sa prostorom u KOC-u.
Da pomenem i filmove koji će se prikazivati:
- Persepolis, animirani film u francusko-američkoj koprodukciji pravljen po četvorotomnom stripu istog naslova. Film koji prikazuje život običnih ljudi (pre svega, običnih žena) u Iranu, film koji potvrđuje činjenice koje je pre par godina Momir Turudić naveo u svojim putopisnim tekstovima iz nedeljnika Vreme o ovoj zemlji, a to je da to nije zemlja ludih Muslimana koji drže nož u zubima i ubijaju strance na ulicama, već je to zemlja gostoljubivih ljudi sa svojom specifičnom istorijom i kulturom i sa nesrećom da žive u državi sa teokratsko-totalitarnim uređenjem. Ovo je film koji pokazuje kako jedan totalitarni sistem može da pritisne pojedinca i negira ga kao ličnost. Čovek u tom slučaju ima nekoliko opcija na raspolaganju: da se konformira sistemu, spašavajući goli život, da mu se suprotstavi, spašavajući svoje ideale, ili da ga napusti tražeći sreću na nekom mestu gde neće morati da pravi izbor između te dve stvari.
- Mržnja, film o trojici nefrancuza u Parizu koji, budući bez posla, obrazovanja i perspektive, postaju sitni delikventi ujedno zato što moraju, jer im je to jedini način da prežive, ali i zato što tako hoće da pokažu vlastima da nešto nije u redu sa načinom života ne periferiji. Nasilje, rasizam, kriminal i beznađe su glavni lajtmotivi života u getu, to su stvari koje bi svakog od nas naterale da pokaže duboko skrivene životinjske instinkte... Ovo je jedan od mojih omiljenih filmova, i ostavio je prejak utisak na mene kad sam ga prvi put gledao. Fenomenalna priča, fenomenalna gluma, maestralan rad kamere, neverovatno kadriranje i nagrada za najbolju režiju na Filmskom festivalu u Kanu (Metju Kasovic) su argumenti koji utemeljuju moju preporuku da obavezno pogledate ovaj film.
- Majstori vriska, lep dokumentarni film koji nam pokazuje osobenosti islandske muzičke scene. Islanđani su rođeni muzičari, u zemlji veličine Novog Sada ima više bendova i muzičara nego u celoj nekadašnjoj SFRJ. Ali tu nije reč samo o kvantitetu, autori poput Bjork, Sigur Ros i Mum potvrđuju da je Island leglo vrlo talentovanih muzičara vrlo upečatljivog stila i zvuka. Jedinstvena kombinacija drevnih paganskih melodija i ritmova i savremenih muzičkih tendencija će učiniti da i među hiljadu bendova uvek prepoznate onaj koji dolazi sa ovog ostrva u severnom Atlantiku. Film je vrlo opuštajući, nije eksplicitno politički angažovan, ali kada vidite kako izgleda rok svirka u rezidenciji predsednika republike ili proba benda u lokalnoj seoskoj crkvi, shvatićete da se na nekim mestima živi mnogo opuštenije.
- Isusov kamp je verovatno najkontroverzniji film koji ćemo prikazati. Amerika je slobodna zemlja (Bog je blagoslovio), ujedno je i zemlja koja gubi oslonac pod nogama, i samo se u jednoj takvoj državi mogu videti stvari koje ćete videti u ovom filmu. Samo se u SAD može videti ovakvo praktikovanje hrišćanstva i desničarski evangelizam koje će mnoge neodlučne ljude naterati da postanu ateisti ili agnostici. Jedno je sigurno, u ovom filmu ćete videti decu koja se obučavaju da postanu sveci, decu koja su postala vojnici vere i decu koja govore jezikom koji kao da nije sa ovoga sveta... Film će vas sigurno ubiti u pojam i zato nije gubljenje vremena pogledati ga...
E sad, Festival alternativnog filma će se održati u petak i subotu, 25. i 26. aprila, u Kulturno-obrazovnom centru u Boljevcu. Svako veče će projekcije počinjati u 20 i 22h, a ulaz je slobodan.
Pun prikaz filmova koji će biti emitovani možete videti ovde.
