Agro linkovi #5

1. Ekonomista Robert Marfi je meni poznat po knjizi The Politically Incorrect Guide to Capitalism. Evo jednog njegovog teksta o volontiranju na Haitiju - My Week in Haiti.

2. Kako izgleda tržište automobila u pojasu Gaze koji je pod blokadom Izraela - A tale in four parts: Gaza's car industry.

3. Jedan od pozitivnih efekata američkog Health Care Bill-a je i moguće oživljavanje death metal scene - Daily Gut: Health Care for Those Too Creative to Pay for it Themselves.

4. Teorije zavere su jedan od čestih metoda objašnjavanja društvene stvarnosti, posebno kod onih koji vole da upražnjavaju socijalni konstruktivizam - Conspiracy-Theory Socialism.

5. Tako imamo jednog čoveka koji je pokrenuo blog samo kako bi razbio teoriju o uspostavljenoj komunikaciji sa vanzemaljcima, a u čijem se središtu našao baš on – I am a one-man conspiracy, apparently. Pa mu vi sad verujte…

6. Kako bi danas izgledala Platonova Gozba – A Plea for Alcibiades, or, How to Philosophize with a Bottle.

7. Kako su izgledali blogeri pre par vekova – Blogging, Now and Then.

8. Odlična rasprava u aprilu na sajtu Cato Unbound na temu paternalizma. Uvodni tekst – The Rise of the New Paternalism.

9. Kako mali Perica zamišlja ekonomiju i ekologiju - Rambo Amadeus: "Austrija je sva pod šumom, a od Bosne kupuje drvo".

10. Kako Bugari kažnjavaju uspešne agro menadžere – Farmville Playing Bulgarian Pol Put Out Pasture.

11. Hipsteri su verovatno omiljena supkulturna grupa Mišel Obame. Ne samo da jedu organski uzgajanu artičoku, već to plaćaju bonovima za hranu – Hipsters on Food Stamps.

12. A kad smo kod gospođe Obame i povrća, evo kako bi izgledao intervju sa tim istim povrćem – Sesame Street Revisited: Interviewing Vegetable Puppets about CO2.

13. Zanimljiva ideja koje se nisu setili momci sa sajta The People’s Cube - Shoes That Make Everyone the Same Height. Problem je što izgleda da ne prave crvene modele.

14. Zanimljiva zapažanja jednog evolucionog psihologa - More on Intelligent Stupid Liberals.

Road to Guerrilla

Legenda kaže da glavni štab kompanije Google u Mountain Viewu u svom lobiju ima ogroman ekran na kome se svake sekunde projektuje neka od nasumičnih pretraga koja se tog trenutka izvrši na njihovom sajtu. Legenda dalje kaže da zaposleni, u pauzi između pravljenja glupih socijalnih mreža i socijalozovanja sa njihovim kozama, vole da posede ispred tog velikog ekrana mažući puter od kikirikija i susama na hleb i, zajedno sa agentima CIA-e, kuju planove o uvođenju globalne neoliberalne imperijalističke hegemonističke diktature.

Ipak, budimo pravedni – mnogi zaista nađu ono što ukucaju u polje za pretragu, ali većina ipak i dalje ima problem sa verbalnim iskazivanjem onoga što želi i u tome leži lepota za nas koji svakodnevno proveravamo upite sa kojima ljudi dolaze na naše sajtove. Što se tiče ovog bloga, najčešći upiti su zainteresovani za nadogradnju penisa, brisanje dupeta i štampanje opravdanja za školu, ali su svakodnevni i gosti sa jedinstvenim pitanjima čiju važnost verovatno samo oni shvataju. Evo par desetina takvih pretraga koje su ljude dovele na Agro Gerilu, klasifikovanih u nekoliko grupa.

1. Pitanja od praktične važnosti

da li je dozvoljeno držanje za ruke za vreme posta

Pa, ako postite na vodi onda može, a ako koristite zejtin – onda morate da imate gumene rukavice, štono reče kolega Zele.

kako biti pametan u drustvu

Postanite hipster. Ako vam je to isuviše teško, onda udrite neku knjigu Paula Koelja. A ako želite da na internet forumima raspravljate o političkoj filozofiji, obavezno se naoružajte delima Ursule Legvin.

sta ako se ne plati postpaid racun

Vidi sledeći upit.

kako mafija naplacuje reket

Bejzbol palicama!

umesto brusnice moze li gloginje

Naravno da može. Ministarstvo poljoprivrede i SIEPA rado subvencionišu ratare koji se odluče na zasade gloginja, imajući u vidu da se od gloginja prave odlični štapovi koje u Evropskoj Uniji koriste pastiri za teranje ovaca.

kako izmeriti kurac

Postoji više načina, ali je najpraktičnije da uglomerom izračunate njegov položaj u odnosu na površinu stomaka, zatim nacrtate zamišljeni trougao do njegovog vrha i lenjirom izmerite katete tog trougla. Na kraju, ostaje vam da uz pomoć Pitagorine teoreme izračunate dužinu hipotenuze, tj. samog kurca.

da li je pokusaj samoubistva kaznjiv u srbiji

Jeste. Ukoliko je pokušaj neuspešan, kažnjava se doživotnom zabranom samoubistva i medicinskom negom na račun onih koji još nisu shvatili da život nema smisla.

brisanje dupeta sedeci

Zar u priručnicima za samoubistvo ne piše lepo da se sa osmog sprata skače na glavu, a ne na noge?

kako postati hipster

Jedeš organsku hranu, slušaš nezavisne bendove za koje drugi nisu čuli, posećuješ alternativne filmske festivale, baviš se fotografijom i dizajnom i glasaš za socijaldemokratsku opciju i to je u suštini to. Valjda nisam nešto zaboravio?

valakonje adsl

Baš me nasmeja sad...

kako sa uzrastom od 18 godina

Evo jedne varijante:
Imaš fejsbuk?
Imam.
Aj se jebemo?

vlaska magija kako upotrebiti

Moraš da imaš Intelligence iznad 20 i da si pokupio feat Anaal Nathrakh. Takođe, preporučljivo je imati prstohvat stidnih dlačica onoga koga želiš omađijati.

kako se brise dupe

O tome sam pisao u nepravedno skrajnutom članku o pet ekoloških načina za brisanje dupeta.

www. koliki kurac imaju evropljani

Sreća te Afrikanci slabo koriste www...

zasto novinarstvo treba PR

Zato što su blogeri postali novinari.

zbog obicnog interneta da li se povecavaju impulsi na telefonskom racunu

Ovo ste verovatno do sad već otkrili...

2. Pitanja od naučno-teorijske važnosti

cemu sluzi kurac

Ovo je svakako naslov seminarskog rada sa predmeta Ženske studije na Fakultetu političkih nauka.

kako da budem ono sto treba da budem

Biće dobar kantovac od tebe...

negativni efekti analnog seksa

Posle višedecenijskog istraživanja, naučnici su utvrdili da je analni seks jedan od retkih tipova socijalne interakcije koji ne proizvodi neželjene efekte. Zato se analni seks posebno preporučuje trudnicama, maloj deci i psima.

organizacija kibuca

To ti je nešto kao Ratibor Trivunac dolazi na Farmu.

vetrogeneratori za hibridne automobile

Ima! Takav vetrogenerator se zove jedro. A hibridni automobil na koji se ugrađuje se zove čamac.

crveni krst metodologija

Predsednik Crvenog krsta jednom mesečno snažno zavrti globus u svojoj kancelariji i onda ga zaustavi prstom. Pomoć za taj mesec ide u tačku na koju je pokazao prst. Tako su prošlog meseca bacili deset tona mesnog nareska u Tihi okean.

negativni uticaji igara pucanja na decu

Ukoliko se ne radi o bojevoj municiji, nema negativnih efekata.

prosecan kurac u srbiji

Zavod za statistiku nema tačne podatke, ali je najavljeno da će se na sledećem popisu stanovništva vršiti i ta merenja.

zakljucak maturanata o facebooku

...je taj da je Facebook slabo iskorišćen u procesu obrazovanja u Srbiji.

da li postoji avatar svet

Postoji. O njegovom postojanju je rado pisao francuski filozof Žan Bodrijar.

sta je dijalektika

Ovdašnji kobloger Shoppy pokušava da opiše dijalektiku terminima aristotelovske logike kroz prizmu razgovora psihijatra sa svojim pacijentom:
- Doktore, meni niko ne veruje...
- Pa nemojte tako, siguran sam da to nije tačno.
- Eto, ni vi mi ne verujete.

zasto svi ljudi nisu prirodno lepi

Desničari smatraju da je to zato što je ružnim ljudima dozvoljeno da žive, pa čak i da se razmnožavaju. Levičari su na stanovištu da je razlog tome što nikad nije došlo do prave seksualne revolucije i seksualnog komunizma u kojem bi došlo do jednake raspodele lepote i seksualnih usluga.

e totalitarizam

To bi trebalo da bude krajnji stupanj e-governmenta?

sta teofil pancic misli o forumima

...i ja ću da mislim o forumima.

3. Pitanja za vidovnjake

da li ce uhapsiti mladica

Poslednji put su rekli da hoće...

kada ce umreti boris tadić

Jes, pa da ga svi zovu – Boris?

4. Potraga za zabavnim sadržajima

drogiraške igre

Jer drugačije i ne postoje!

igrice sa borbama bez krvi za devojčicama

Jer devojčice moraju da nauče da budu borbene, ali ne i krvoločne.

milan tarot zabranjeni forum

...koji može da se nađe putem Google pretrage.

program za besplatno i brzo skidanje bekstva iz zatvora 4

Postoji i zove se Prison Break 4 Free & Fast Downloader.

igrice za ljude do 50 godina

Za razliku od igrica za one od preko 90 godina?

5. Iskazi o poznatim ličnostima

milan tarot ima devojku

...tvrdi jedan Google korisnik.

milan tarot pedofil

...precizira drugi.

olivera jovicevic poseduje mont jaknu

Ali na potpuno drugačiji način od onoga na koji bih ja posedovao Oliveru Jovićević.

milka canic mason

...a oni su poznati po tome da vrlo malo pričaju i to uglavnom iz kurtoazije.

sandra perovic pusi kurac

...svake godine kad treba da se ide u Kan.

minja subota peder

A šta bi drugo mogao biti čovek koji ispred kamera nosi leptir mašne?

mrzim consecration

I o tome si obavestio – Google?

6. Seksualni fetiši

lekoviti kurac

...koji raste isključivo na obroncima Homoljskih planina.

slike devojaka u skoli

...dok rade pismeni iz matematike.

tako mlade a jebu se

Eh, a mi smo sve stariji...

tekstovi polnim odnosima ljudi i zivotinja

Jer lepše je o tome čitati nego ih gledati.

tvrdi analni seks

...je bolji od tvrde stolice.

zdravlje ulazi na usta za predskolce

Ovo zvuči kao priručnik za vaspitače – pedofile.

lepe slike dece

Probajte kod Ghoula, on je u tom smislu obrađivao Džonatana Svifta.

7. Svakodnevni problemi omladine u Srbiji

bojim se analnog seksa

Bojati se onoga što ne poznaješ – to je definicija zatucanog konzervativca.

hocu da postanem clan nevladine organizacije

Samo ako nisi zatucani konzervativac...

za ljude koji nikad nisu imali seks

...je jedini izlaz da preko interneta traže nevladine organizacije čiji bi članovi mogli da postanu.

hocu da postanem mason

Žao mi je, ali i ja sam trenutno na čekanju.

sve manje onih koji prepoznaju i cene prave vrednosti

Ma došao je zadnji dan, štono bi rekla moja pokojna baba.

8. Politička pitanja

mesta gde bacaju fekalija u dunav

Fekalije nije tipično albansko ime, ali ovaj sigurno misli na aferu sa hladnjačom.

novi sad svi drogiraši

Sa adresama, matičnim brojevima i omiljenom drogom koju uživaju...

svaki bumerang nadje svog vlasnika

Stara aboridžinska poslovica koja govori o vrednostima privatne svojine i pravne države.

pravni akti koji cine telekom paket evropske unije

Hm... Hermenutika mi nikad nije bila jača strana...

svetski dan borbe protiv coca-cole

...kada zajedno sa Evom Moralesom šmrčemo kokain i pijemo kolumbijsku kafu.

vlasi u timoku

...koji, za razliku od Albanaca, uopšte nisu ni pronađeni.

9. Nemoguće za klasifikovati

kviz lakih ali teskih pitanja

...sa velikim novčanim nagradama koje se isplaćuju novcem iz Monopola?

sanjati nesto na muslimanski

Za kvalitetne muslimanske snove preporučljivo je popiti kamilje mleko pred spavanje.

Algoritam i silogizam

Prošle godine sam pisao o Earth Hour akciji, ali ću i sad nešto dodati... Takođe sam u više navrata objašnjavao zašto su takve simboličke akcije ništa drugo do masovni treninzi usiljene moralnosti koji se (sa sumnjivim efektima) ponavljaju u redovnim intervalima. Doduše, ako imate nevladinu organizaciju, obeležavanje ovakvih događaja vam svakako dobro dođe...

Da pređemo na stvari iz naslova. Pre svega – algoritam. Protekle zime se u Americi usijala debata o klimatskim promenama imajući u vidu da su mnogi delovi severnoameričkog kontinenta bili zatrpani snegom otprilike koliko i istočna Srbija. Skeptici su, naravno, to jedva dočekali da nastave paljbu po pobornicima globalnog zagrevanja započetu još za Climategate afere (a i ranije). Naučnici su se branili od takvih napada na dva načina, od kojih mislim da je jedan legitiman, a drugi nije. Legitimna odbrana se sastojala u konstataciji da jedan tako kratak vremenski interval ne mora ništa da znači u utvrđivanju statističkih pravilnosti. Taj argument su koristili i skeptici imajući u vidu tendenciju da se o naučnom problemu tolikih razmera zaključuje na osnovu merenja koja obuhvataju period od samo nekoliko godina ili decenija.

Drugi, nelegitiman argument je onaj koji je tvrdio da se hladni talas potpuno uklapa u predviđanja pobornika globalnog zagrevanja. Naime, teorija antropogenog globalnog zagrevanja upravo predviđa pojavu takvih ekstremnih vremenskih obrazaca u sve većem broju. Zovite me poperovcem, ali takva argumentacija je jedna obična glupost. To ne samo da je nemušto proročanstvo na nivou sastavljača horoskopa, već je i isprazna tautologija koju “poznaje” svako živo biće na ovoj našoj planeti. Činjenica da se vreme menja je usađena u genetski kod svake zeljaste biljke, kišne gliste ili daždevnjaka. Dokazati da je za određene atmosferske “ekstreme” zaslužan čovek je jednako dokazati da takvi ekstremi nisu postojali pre čovekovog silaska sa drveta ili odakle već kreacionisti misle da je čovek sišao... Čini mi se da je teorija da je Bog lezbejka u ovom slučaju ipak plauzabilnija...

Međutim, tu dolazimo do spoja klimatskog alarmizma i masovnih medija. Modus koji se upotrebljava u medijima prilikom izveštavanja o naučnim istraživanjima klime ima oblik envajromentalističkog algoritma. On je karakterističan po tome što upoređuje određeni parametar (temperatura, gasovi staklene bašte u atmosferi) iz sadašnjeg doba sa istim tim parametrom iz tzv. preduindustrijskog doba (šta je kog đavola to predindustrijsko doba kada Zemlja postoji već par milijardi godina?) i na osnovu toga iznosi zaključke. U sledećem primeru envajromentalističkog algoritma uzećemo temperaturu kao parametar (T je temperatura iz nekog ranijeg doba, a T1 sadašnja temperatura). Algoritam izgleda ovako:

IF T < T1
OR T > T1
THEN “najebali smo”
ELSE “unesi nove parametre”

Po ovakvom algoritmu možemo da zaključimo nekoliko stvari. Prvo, klimatske promene postoje uvek i svuda, termin “promena” je tu redundantan imajući u vidu da je već obuhvaćen terminom “klima”. Drugo, ako ste skloni alarmizmu, verovatnoća da ne najebete od klimatskih promena je manja od verovatnoće da će vas u glavu udariti meteorit dok odrađujete svoju šihtu u podzemnom kopu u Resavskim rudnicima. Treće, sto mu gromova, moramo nešto da učinimo povodom toga.

Tu dolazimo do društvenog delanja kao metoda za rešavanje percipiranih problema i ispunjavanje interesa. I tu na scenu stupa politički silogizam koji glasi:

Moramo da učinimo nešto.
Ovo je nešto.
Dakle, moramo da učinimo ovo.

Ranije sam takođe pisao kako je u političkom delanju daleko probitačnije raditi nešto nego ne raditi ništa, iako nam ama baš ništa ne garantuje da to “nešto” daje bilo kakve rezultate. Sa stanovišta javnog mnjenja je skandalozno da se po nekom pitanju ne radi ništa, čak i ako je raditi nešto mnogo gore od nedelanja. Da ne govorimo sada o formalnoj neispravnosti gornjeg silogizma imajući u vidu da “nešto” iz prve premise uopšte nije identično sa “nešto” iz druge. Ako ovakav politički silogizam primenimo na situaciju protiv koje se bore envajromentalisti, možemo reći da je za sprečavanje klimatskih promena bolje da se svi kolektivno uhvatimo za uši i igramo nego da jednostavno ne radimo ništa.


Zašto ljudi uopšte gase svetlo na sat vremena? Ima više mogućih odgovora, poput osećaja da se doprinosi rešenju nekog velikog problema, učvršćivanja svog stava moralne superiornosti, pripadanja grupi koja čini ispravnu stvar, pomodarstva, kratkotrajne zabave, “davanja poruke”, ali ćemo sva ta objašnjenja sada zaobići i okrenuti se primarnom razlogu. Ljudi se uključuju u ovu akciju pre svega zato što imaju struju u svojim kućama. Zato što su jednostavno na samo korak od prekidača kojim će sve ponovo vratiti u normalu ako im ta normala bude hitno potrebna. Sat vremena u mraku godišnje kao kupovanje nekakvog oblika ekološke savesti je lak, brz i bezbolan posao koji pritom ima ogroman medijski odjek. A da bi se osećali kao deo grupe koja je na pravoj strani, potrebno je samo da imate uvedenu električnu energiju i volju da je sat vremena ne upotrebljavate. Siguran indikator da Srbija jeste na “pravom putu” je i proslava sata za našu planetu u našim gradovima. Zamislite da se neko setio da obeležava ovu stvar pre samo 10-11 godina kada smo rešili da obaramo Miloševića jer nam je, između ostalog, bilo prekipilo i od silnih restrikcija struje. Vrlo je verovatno da bi od tog pametnjakovića u to doba ostale samo cipele koje bi pronašli u kavezu sa belim medvedima beogradskog zoološkog vrta.

Sat za našu planetu je siguran znak da su se i u našu zemlju uselile popularne pomodnosti sa zapada, poput onih koje ja volim da zovem “sindromom punog stomaka”. Earth Hour je jedan od oblika tog sindroma, stvar koja može da padne na pamet samo ljudima koji ne znaju šta će više od udobnosti koje poseduju pa su rešili da se malo igraju indijanaca. Siromašnim ljudima trećeg sveta (ako su uopšte čuli za to) tako nešto mora da izgleda kao kompletna ludost. Ne pomaže ni to što ih mnogi odavde gledaju kao ideal zelene utopije, oni bi u svakom trenutku prihvatili negativne eksternalije klimatskih promena za udobnost celodnevnog posedovanja električne energije. Dalje, Earth Hour je takođe pogodan zbog njegove potpune izvesnoti. Ne samo da su oni koji ga upražnjavaju potpuno sigurni da svakog trenutka mogu da upale svetlo ukoliko postoji neka hitna potreba, nego je u kalendarskom smislu njegovo održavanje potpuno izvesno (zadnja subota marta). Zamislimo situaciju kada smo usred nekog važnog posla za kompjuterom, ili čujemo kako je dete počelo da urla u krevetu usred noći, ili kako pokušavamo da skuvamo mleko na električnom šporetu ili smo u metrou sto metara ispod površine zemlje. I baš tada nestane struje. Naša reakcija sigurno nije – uh, baš super, nestalo struje, bilo je vreme da se već jednom doprinese borbi protiv globalnog zagrevanja. Naša reakcija je bes jer posao koji nas čeka sada moramo da obavimo na teži način ili nikako, jer svi u suštini znamo da struju ne koristimo zato što smo varvarske ubice sopstvene planete, već zato što nam ona neizmerno olakšava život. Međutim, svake poslednje subote marta, neki od nas pronalaze prekidač infantilnosti u svom mozgu kako bi se malko igrali pravednika koji spašavaju svet...

Sat za našu planetu je zato, po mom mišljenju, globalni festival licemerja. Ljudi koji upražnjavaju ovu akciju su zato, po mom mišljenju, licemeri kojima bih verovao samo ako lepo odjave svoje električno brojilo i naviknu se da žive bez struje svaki dan. Smatrao bih ih onda doslednim ludacima, doduše, ali sigurno ne licemerima. Rukovodioci gradova koji danas daju naloge da se ulična rasveta isključi na sat vremena su, po mom mišljenju, politički populisti koji padaju na pritiske jedne infantilne interesne grupe. Zašto ne razmontiraju tu uličnu rasvetu i ostave svoje gradove u mraku tokom cele godine?

Agro linkovi #4

1. Najzad jedan dobar prevod na NSPM – Naša lična grčka tragedija. Upozorenje: ne čitajte komentare jer će vas ostaviti sa “šta kog đavola” izrazom na licu. Čitanje komentara na NSPM-u smanjuje vašu seksualnu privlačnost, tvrde naučnici sa Kornel univerziteta.

2. Švajcarski kanton Cirih ima nekakvog advokata/ombudsmana za životinje koji je nedavno tužio sportskog ribolovca jer je deset minuta iz vode izvlačio štuku od preko metar dužine - Scales of Justice: In Zurich, Even Fish Have a Lawyer.

3. Navala pedofila na Britaniju - An Island Of Sick, Perverted Freaks.

4. Hm... Štagod pedofili mislili o tome, američki pedijatri smatraju da deca neke stvari ne bi trebalo da stavljaju u usta - Labels urged for foods that can choke kids.

5. Ludvig van Betoven kao kazna za nevaljalu omladinu? Iz popularne kulture u obrazovnu politiku - Weaponizing Mozart.

6. Kad smo već kod dece, uputstvo o učenju rasizmu iz dva koraka – How to Raise Racist Kids.

7. Did Global Warming Save Hitler?

8. Plemenita ideja za smanjenje CO2 otiska: pobij celu porodicu - Baby survives parents' global warming suicide pact.

9. Maltuzijanci sada verovatno jedu sopstvenu zadnjicu - Exxon Hits Peak Oil... Reserves.

10. Michael Weingrad u časopisu Jewish Review of Books razmatra različite odnose hrišćanstva i judaizma prema fentezi žanru - Why There Is No Jewish Narnia.

11. Razgovor ateiste i boga koji veruje u Darvina - Talking to God...

12. Jedna od mojih životnih želja, putovanje Transibirskom železnicom do Tihog okeana sada dostupna na Google Maps - Moscow-Vladivostok: virtual journey on Google Maps.

13. I specijalitet za kraj. Ako želite postati urbani hipster morate savladati – Mali rečnik urbane normalnosti.

Drvoseče protiv opšteg dobra

Živeti u šumi ovih dana apsolutno ne znači biti uskraćen metropolitenskih vesti i urbanih furtutmi iz glavnoga grada. Tako smo prethodnog meseca imali frku oko odstranjivanja izvesne količine drveća, uglavnom na zvezdarskoj opštini. Kako se u određenim krugovima razvio žargon u kome se Priroda zove Drvo, a Drvo kaže Platan (uostalom, zar sinonim za Životinju nije Pas?), tako smo na inicijativu beogradskih poglavara da ogole Bulevar revolucije i prepolove Zvezdarsku šumu dobili adekvatnu green-rooted reakciju. Od anarho-primitivista sa asfalta, preko fanbojeva Slavoja Žižeka, do slobodnih intelektualaca i kulturnih “radnika”, uključujući “ako vam je dobro, onda ništa” i “ako vam je do morala u politici, idite u...” medije, dobar deo srbijanskih medijskih opinionmejkera je imalo da kaže šta misli o seči platana, a i šire.

Da vidimo sad šta je to šire o čemu su gospoda pisala, a da platane ostavimo pored puta (horizontalno ili vertikalno, svejedno je). Jer, za sudbinu platana me odavde nešto i baš briga, kao što je i nekog žitelja Bulevara briga da li neko tamo u Srbiji ima tekuću vodu ili prohodan drum. Interesantnije je osvrnuti se na kompleksne socio-ekonomske analize i seciranje današnjeg političkog i društvenog zeitgeista i weltanschauunga, a povodom grupe testerama naoružanih i oficijelnim štambiljom ovlašćenih drvoseča.

Kada u političkoj raspravi čovek želi da jeftino i na brzinu učvrsti svoju poziciju on se laća samorazumljivih pojmova čiji su zvučni efekti jaki, ali čija je sadržina prilično nejasna. Neki od tih samorazumljivih pojmova koji ništa ne koštaju a puno daju su i “javno dobro” i “privatni interes”. Kada neko pokušava da podupre svoje argumente, onda se pozove na javno dobro i opšti interes. Kada želi da ih još više ojača od moguće kritike, onda se deklarativno izjasni protiv partikularnih interesa. Takav način postavljanja stvari kod političara npr. volimo da okarakterišemo kao populizam. Međutim, ako sličan argumentacijski niz koji isparava u svojoj samorazumljivosti upotrebi neki uvaženi intelektualac, onda je to lični stav, kolumna ili blog.

Tako smo poslednjih mesec dana imali prilike da čitamo da je seča drveća po Beogradu još jedan obred žrtvovanja javnog dobra na oltar privatnog interesa, profita ili samog nečastivog – kapitalizma. Ili kako bi to Teofil Pančić slikovito prikazao:

Rekao bih, jedno je van sumnje: građani se na sopstvenoj koži uče životu u kapitalizmu. To jest, uče da je taj život neka vrsta neprestane, danonoćne borbe za javni prostor i za javni interes, strukturalno neprestano ugrožen od parcijalnog interesa zvanog Profit; baš onako kako je život u socijalizmu uglavnom bio neprestana borba za individualne slobode, neprestano ugrožavane totalitarnom, monopolističkom interpretacijom "javnog interesa", kako su ga već proizvoljno tumačili Ovlašćeni Žreci.

Ako ostavimo sad po strani uputstvo jednog mog prijatelja da je u pisanju jako probitačno s vremena na vreme otkrivati dijalektičku strukturu stvarnosti kako bi se ispadalo pametan pred čitalaštvom, možemo ostati na pitanju ko su ti građani i šta su to javni prostor i javni interes? Pre svega, kako se dolazi do tog javnog interesa? Da li je to neki permanentni telepatski plebiscit, rusoovska opšta volja, stav koji zastupaju profesionalni zastupnici javnog interesa ili nešto deseto? Mnogo je spekulacija oko toga šta će se desiti sa Bulevarom kada platani budu zamenjeni novim drvećem. Kao da parkiranje automobila nije javni interes? Kao da izgradnja lakog metroa nije javni interes? Kao da zaposlenje za drvoseče nije javni interes? Kao da snabdevanje bejzbol saveza Srbije velikim brojem palica od platana nije javni interes? Neko može legitimno da kaže da su platani veći javni interes od povećanja broja parking mesta na Bulevaru, ali bi i obrnuto mišljene bilo sasvim legitimno. Ispostavlja se na kraju da je javni interes samo najmasovniji i najglasniji skup privatnih mišljenja i, u krajnjem slučaju, privatnih interesa. Jer, nije za mene javni interes da se asfaltira put kroz selo zato što ja ZNAM da to zaista jeste javni interes, već zato što SMATRAM da je tako bolje za mene i one do kojih mi je stalo.

U modernim društvima se to smatranje o poželjnim opštim dobrima i opštim interesima razrešava u izbornim ciklusima. Što je veća sfera koju obuhvataju javna dobra i javni interesi to je i veća moć uticaja izabranih u upravljanju tim dobrima. Tu ne pomažu ni Platonovi filozofi-upravljači koje odnekud izvlači V. Milutinović u svom tekstu na Peščaniku, jer je i benevolentna moć upravljanja široko shvaćenim javnim dobrom neprocenjivo opasnija od malicioznog privatnog sopstvenika.

Moram da priznam da mi je u slučaju platana i Zvezdarske šume npr. najnejasnija optužba za profiterstvo. Ili kako to Feđa Dimović u Politici kaže:

Широм Србије природа се константно уништава зарад приватних интереса и профита.

Ove zime sam utrošio sigurno preko 15 kubika ogrevnog drveta iz čistog privatnog interesa – da se ne bih smrzao. Jesenas smo odsekli tri naočita bagrema kako bismo od njih napravili bandere za električnu mrežu (EPS smatra da nije od javnog interesa postavljati betonske stubove) iz čistog privatnog interesa – volim da koristim aparate koji koriste električnu energiju jer mi olakšavaju život. JP Srbijašume svake godine poseku par stotina hiljada kubnih metara drveta koja se pretvaraju u čist profit. Ali taj profit se ne stvara iz ekocidnih namera ljudi, već iz njihove želje da žive lakše i udobnije, kao što ni ostali proizvođači i trgovci ne profitiraju zbog toga što su zli i lukavi već što se nama više isplati (ne samo u ekonomskom smislu) da kupimo stvari od njih nego da ih sami pravimo ili sakupljamo.

Borba za platane na Bulevaru i Zvezdarsku šumu prema tome nije nikakva borba za javni interes po sebi, jer njega kao takvog i nema. Imamo samo ono što mi kao pojedinci i grupe smatramo da je javni interes, sve ostalo je sofisterija i politički populizam koji je, ovoga puta, uperen protiv samih političara.

Agro linkovi #3

1. Najveća budala na svetu trenutno živi u Venecueli i zove se Ugo Čaves. To vesti iz ove zemlje lepih ‘glumica’ uvek čini specijalnim. Pošto je krajem prošle godine zabranio nasilne video igre, a početkom ove uveo restrikcije struje (u jednoj od najvećih članica OPEC-a!), drug Čaves je odlučio da se obračuna sa velikim trgovinskim lancima. Devalvirao je bolivar, trgovci su naravno podigli cene, a ovaj im je prvo učinio uslugu privremeno ih zatvorivši, da bi ih na kraju nacionalizovao. Zemljotres na Haitiju je došao kao poručen za još jednu plauzibilnu hipotezu: Chavez says US 'weapon' caused Haiti quake. Ja da sam na njegovom mestu, usrao bih se od straha od tako naoružanih Amerikanaca.

2. Da li ste znali da jedan osrednji pas ima carbon footprint koliko i jedan oveći džip: Are dogs the real population problem on climate change? Rešenje su, naravno, odavno izumeli Kinezi. Treba ih pojesti! Pse, ne Kineze. Mada, ako je carbon footprint u pitanju...

3. A sad jedan ozbiljan tekst: Revolucija “ruke koja daje”. Nemački filozof Peter Sloterdajk ovde fantastično piše o eksploatisanim eksploatatorima i najnaduvanijem od svih balona – državi blagostanja.

4. Svi jedva čekamo da Srbija konačno završi svoj evropski put. Onda ćemo i mi da im plaćamo skijanje: EU ski holiday paid for by taxpayers.

5. Nenameravane posledice I: The Relentless Misery of 1.6 Gallons. Državno regulisanje veličine vodokotlića za sobom ostavlja veliko sranje.

6. Nenameravane posledice II: Kenya fishermen see upside to pirates: more fish. Somalijski pirati kao ribočuvari na istoku Afrike.

7. Kako izgleda susret između bivšeg čuvara u Gvantanamu i njegovih bivših zatvorenika: Guantanamo guard reunited with ex-inmates.

8. O Kameronovom Avataru sam čak i ja pisao. Film je najviše zasvrbeo konzervativce, ali izgleda da ne ostavlja ravnodušnim i njihove arhineprijatelje: Russian Communists: Ban Avatar!

9. Najurnebesniji prikaz ovog filma je ipak ovaj: Avatar.

10. Na Ebayu možete kupiti umetničko delo koje se zove: A Tool to Deceive and Slaughter. Ono što je ovde karakteristično je da se radi o elektronskoj kocki stalno povezanoj na internet koja samu sebe stavlja na aukciju svakih sedam dana. Noćna mora za kolekcionare...

11. Google autocomplete ponekad ume da ponudi urnebesne opcije: What boyfriends and girlfriends search for on Google?

Keks za mačke

- Daj dinar za leba.
- Jedi bez leba!

Konverzacija između gladnog cigančeta i jednog studenta šumarskog fakulteta.

Inspekcija Ministarstva poljoprivrede je juče izašla u medije sa podacima kako je hleb u Srbiji zadovoljavajućeg kvaliteta, a samo jedan odsto uzoraka iz 728 pekara je sadržao hemijske materije u količini većoj od dozvoljene. Komentatori na devedesetdvojkinom sajtu i građani intervjuisani u RTS-ovom Dnevniku se ne slažu i smatraju da kvalitet hleba u Srbiji treba da bude znatno bolji.

Ukoliko niste zadovoljni kvalitetom hleba koji kupujete, evo nekoliko predloga da to promenite:

1. Prestanite da koristite hleb ili umesto njega koristite neki supstitut.

2. Hleb koji kupite odnesite u laboratoriju kako bi ga ispitali. Eventualnim lošim rezultatom testa “ucenjujte” proizvođača i ubeđujte ljude da tu više ne kupuju (osnujte neformalno udruženje potrošača).

3. Kupite brašno i sami pravite hleb. Možda otvorite i pekaru...

4. Obezbedite parcelu na kojoj možete uzgajati odgovarajuću žitaricu od koje biste kasnije pravili hleb.

Hleb je proizvod kao i svaki drugi. Razlika je u tome što se cene i fizičke karakteristike standardnih vrsta hleba utvrđuju tradicionalnim metodama dogovorne ekonomije, te je kvalitet u skladu sa konkurencijom.

U konkretnom slučaju, a imajući u vidu prilično pohvalne rezultate pekara, može se posumnjati na sitnu korupciju na relaciji proizvođači hleba – inspekcija. Mogućnost korupcije u ovakvim slučajevima je neizbežna, bez obzira da li je ovde stvarno bilo. I tu se ne radi o postavljanju boljih i poštenijih ljudi na položaje niti o boljim metodama kontrole njihovog rada od strane drugih institucija. Kada određeni organ ima ovlašćenje da drastično kazni nekoga odnosno zabrani mu obavljanje delatnosti od koje zarađuje za, jelte, hleb, onda nema sile koja može obezbediti stoprocentnu primenu pravne norme.