Pet RTS-ovih emisija koje gledaju mazohisti (poput mene)

Naporno samohvalisanje prvih ljudi Radio Televizije Srbije potkrepljeno empirijskim podacima o gigantskoj gledanosti njihovog programa većini ljudi izmami blagi grč u predelu mošnica, ako uopšte i to. Ista reakcija bi ljude hvatala i u slučaju da bilo koja druga televizija (u ovom tekstu se ograničavam na TV program jer ne znam gde mi je radio aparat) proglasi sebe najboljom iz prostog razloga zamenjivosti. Kada bi država kojim slučajem sutra zabranila hleb, vrlo je verovatno da će se on odmah pojaviti na crnom tržištu. Kada bi, pak, prekosutra ukinuli RTS, vrlo je verovatno da niko na tržištu neće pokušati da pravi novi.

Ipak, nekakvom logičkom inverzijom, baš u tome se krije najčešća argumentacija neophodnosti javnog finansiranja jednog radio-televizijskog programa. Baš iz razloga što je svaki pojedinac lično indiferentan prema postojanju jednog takvog servisa rađa se razlog njegovog postojanja. Pojedinci nisu svesni šire slike koja je u ingerenciji teoretičara medija i javnog mnjenja, odnosno jedne od današnjih sorti modernih filozofa-kraljeva koji izniču iz birokratsko-tehnokratske logike paternalizma. A ta šira slika, kako je interpretiraju teoretičari javnog mnjenja, pokazuje nam neophodnost medijskog javnog servisa iz razloga dobrobiti celine. Pojedinci su dužni da učestvuju u stvaranju „zdravog“ javnog mnjenja, a kao razlog stoji zajednički, javni interes koji je mnogo veći od zbira pojedinačnih interesa (bolje reći: pojedinačnih nezainteresovanosti).

Prosto je smešan argument direktora RTS-a koji je u jednoj emisiji svoje televizije rekao kako je njena prednost ta što nije u vlasništvu tajkuna ili stranaca. Jer tajkuni i stranci imaju svoje interese koji se kose sa suštinskim javnim interesom svih građana. A njihov je interes, sudeći po onome što nam javni servis evropske Srbije pruža, da RTS bude servis za permanentno celodnevno reklamiranje političkih partija (RTS javlja šta je ama baš svaki političar imao da kaže o ama baš svemu), opitni centar za nestručne novinare i neobrazovane laike (ekonomija, međunarodna politika, kultura, nauka) i televizija kojoj ste voljni da plaćate ceo iznos pretplate samo kada bi ukinula komentatore za vreme prenosa sportskih manifestacija.

Iako je suštinski važnija kritika koja se tiče prinudnog finansiranja nečega što pojedinci sami ne bi hteli, ja ću se ovde osvrnuti na sadržaj. Kako sam poslednjih pola godine odlučio da povećam dnevni prosek praćena televizijskog programa, slobodan sam da iz jake konkurencije izdvojim par javno-servisnih emisija koje mi osobito idu na ganglije.

5. Evronet

Kratkometražna dokumentarna forma u kojoj nam se kao velike evropske vrednosti prodaju trivijalije kojima se bave organizacije civilnog društva. Da se razumemo, te 'trivijalije' su svakako od velikog značaja za zainteresovane građane, ali uparivati ih sa određenom političko-vrednosnom matricom poput evroentuzijazma je svojevrsna pilićarska propaganda. S druge strane, kako se dublje osnove te evroentuzijastične filozofije ne ispituju, jedino nam ostaje da ovu emisiju gledamo kao vrstu televizijskog pamfleta. Ja mislio da je Evropska Unija nekakav važan politički konstrukt, ali po autorima ove emisije se ona svodi na postavljanje rampi za invalide i sakupljanje izmeta vaših pasa u parku.

4. Sasvim prirodno

Mnogi ljudi vole Jovana Memedovića. Harizmatičan lik, voli da se zajebava, druži se sa običnim narodom i tako to... I lepo je to videti u njegovim reportažama da se u poslednje vreme sve ne svodi na priču čoveka koji sa autsajderske pozicije veliča život autentičnih srpskih seljaka samo kako bi išao od jednog do drugog i najedao se sušenog mesa i ovčijeg sira. A mesom i sirom je toliko oduševljen da ne prestaje sa panegiricima teškom ali plemenitom seoskom životu i gorštacima koji žive u skladu sa prirodom. Prosto da se čovek zapita, što bre, Jovane, ne kupiš 50 ovaca i odeš na Staru planinu da budeš sasvim prirodan do đavola?

3. Beogradska hronika

Ovo je zicer. Ako želite da saznate u kojoj se zgradi u Beogradu pokvario vodomer, u kom parku ima najmanje krpelja koji su rešili da pojedu vašu decu i pse, ko je kriv i odgovoran što seljaci na pijacu iznose prskane krastavce, koliko je vozila gradsko saobraćajno jutros poteralo na ulice i u kom se vrtiću javio slučaj deteta obolelog od salmonele i da li zbog toga treba nekog streljati, sve te (i još mnoge) informacije možete dobiti ukoliko zasednete ispred svog, jelte, malog ekrana negde između pola šest i šest. Vašoj sreći neće biti kraja ukoliko emisiju vodi simpatična kratkokosa voditeljka koja toliko želi da pomogne svojim sugrađanima da svakog trenutka nesebično rizikuje da mašući rukama sama sebe udari po nosu ili toliko gestikulira svakim pojedinačnim mišićem i hrskavicom svoje glave da je RTS morao da zaposli fizioterapeuta zaduženog da nam se ona iznova vraća bez težih povreda.

Ne mogu skroz meritorno da sudim iz razloga drastične nekompetentnosti, ali nisam siguran čemu služi jedna ovakva emisija, posebno ako ste u Beogradu poslednji put bili u četvrtom osnovne sa ekskurzijom koja je posećivala zoološki vrt. U redu, naš glavni grad ima svoju specijalnu emisiju jer je jednostavno najveći. Pokvareni vodomeri, razjareni krpelji, otrovni krastavci i lukave salmonele mogu za samo jedan dan desetkovati našu populaciju (i to njen najbitniji deo, dodao bih), urnisati ekonomiju, zaustaviti evropske integracije, sprečiti dalje velike sportske uspehe, razoriti kulturno-umetničku nadgradnju i vaša je dužnost da kao stanovnici Bosilegrada, Kučeva, Krupnja, Velikog Šiljigovca i Donje Sabante podržite jedan takav poduhvat od velikog javnog značaja. Što bi rekli ekonomisti – you are better of nego da nema Beogradske hronike.

2. Oko/Oko magazin

Ovo bi trebalo da je ozbiljna emisija što joj, imajući u vidu sputavajuće faktore televizijskog medija, iznenađujuće uspeva. Bar dok njeni novinari ne krenu da se bave ozbiljnim temama... Činjenica da je jako složeno uređivati i proizvoditi svakodnevnu polučasovnu emisiju ipak ne može biti opravdanje za ortodoksne gluposti koje možete u njoj čuti. Jer, čim se brojne novinarke poduhvate neke globalne teme poput ekonomske krize, klimatskih promena ili međunarodne politike dobijamo smešne rezultate uvijene u oblandu istraživačkog novinarstva sa komentarom. Tako je moguće da stručni sagovornik na temu klimatskih promena bude jedan sociolog, da novinarka upoređuje regulisanje emisije ugljen dioksida sa regulisanjem pušenja u zatvorenim prostorijama, da urednik Zoran Stanojević poentira kako je legitimno zabraniti ljudima da prodaju neki svoj proizvod (rakiju) kako bi se zaštitili potrošači itd. Prava javno-servisna škola. Izveštava i obrazuje u isto vreme. Za male pare. I potpuno ideološki neutralno... U skladu sa glupavom mantrom 'verujte našim očima'.

Ipak, moj favorit u tom kompleksu emisija je tzv. Oko ekonomije koje ide sredom. Opštepoznata je činjenica da naše novinarstvo ne može da se pohvali poznavanjem ekonomske problematike, a faktor da se ovde radi o televiziji još više otežava situaciju. U svakom slučaju, gospođa Vesna Damjanić-Branković pokazuje da je toliki dunster za temu kojom pokušava da se bavi da ja, inače sklon mazohizmu, sredom uveče dobijam žestoke napade oboljenja koje se zove 'razgovor sa uključenim televizorom. Vesna je za ekonomsku problematiku na RTS-u ono što je Sandra Perović za film. Ali za razliku od Sandre koja se baca složenim kinematografskim terminima poput 'estetika', 'omaž' i 'dekonstrukcija', voditeljka Oka ekonomije svoju filozofiju najčešće svodi na pitanje koje često postavlja svojim gostima, a koje glasi – 'a šta obični građani mogu da očekuju'. Jer, obični građani su glupi, a njihove jeftine ulaznice ipak moraju da se isplate... Ako treba u par reči opisati metod vođenja emisije dotične voditeljke, onda je to – 'zaboraviš mozak na natkasni, obuješ visoke štikle, upadaš u studio i postavljaš glupa pitanja' – metod koji je do paroksizma razvila jedna druga RTS-ova vedeta, Olivera Kovačević.

1. SAT

Porodična manufaktura Alvirović svakog vikenda ima privilegiju da nas pozdravlja iz kruga svoje privatne firme čiji je glasoviti naziv Nacionalna vozačka akademija. Spojivši lepo sa korisnim, Alvirović i sin jednom nedeljno pokušavaju da građanstvu podignu svest o važnosti bezbednosti u saobraćaju, pilićarski se grebući pritom za besplatno reklamiranje Nacionalne vozačke akademije koja se baš tim segmentom saobraćajne bezbednosti i bavi. Stojeći na asfaltnoj pisti ispred flote NAVAK-ovih Tojota, Mirko Alvirović je iz nedelje u nedelju satima razglabao sa stručnim sagovornicima o svim prednostima koje nam donosi novi Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima. Kamera je svedočila da je Mirko telom bio u društvu svojih sagovornika iz MUP-a i Ministarstva infrastrukture, ali je mikrofon iznova dokazivao da se on duhom ipak nalazio duboko u njihovom rektumu.

Ne manji greh je i taj što je ovom emisijom u TV selebritise Alvirović lansirao portparola saobraćajne policije, izvesnog majora Rebića koji je, uz Tojote sa NAVAK logom, postao redovni inventar u toj emisiji. Ali, ne bilo kakav inventar, već onaj koji u svakom trenutku može da izdeklamuje koji saobraćajni prekršaj nosi koliko kaznenih poena. Rebić je dogurao i do Utiska nedelje gde ga je svojim neumesnim insinuacijama nervirao Proka libertarijanac. Biće od majora opasan PR, možda i blog otvori...

Vlaška magija vs. Jirgen Habermas

Pre neku noć sam rešio da gledam B92. Motao tako kanale neodlučan da li da zaustavim na pornićima ili reprizi pretposlednje etape Tur de Fransa i slučajno mi pade na pamet da na devedesetdvojci možda ima nešto što će da me iznervira. I bi tako... Upao sam na pola neke epizode serije Paranormalna Srbija u kojoj se govorilo o vidovnjacima, magovima i vračarama (sa posebnim osvrtom na vlašku magiju), o tome kako varaju naivan narod i uzimaju mu zadnje pare.

Nisam ljubitelj vračara iz sasvim ličnih razloga. Naime, dok sam još bio keder i baba mi još bila živa, imao sam prilike da se nagledam opskurnih metoda za izlečenje raznih opskurnih boljki. Ne, nije se moja baba lično bavila time, ali je volela da s vremena na vreme poseti druge koje su se time bavile. Roditelji na poslu, a ona uprti moju sestru na leđa, mene za ruku i idemo la vrajitor. Tako mi je neka babuskera pre dvadesetak i kusur godina nabila pola ruke u grlo valjda pokušavajući da iščupa zlog duha iz mene. Druga mi je turila pola tuceta gujinih češljeva (životinja sa donje slike) u kosu kako bi me izlečila od noćnog mokrenja. Za sreću, berićet i protiv uroka je valjalo o nekom prazniku zapaliti za neku žešću vukojebinu kako bi vas opet neka starija žena blagosiljala prskajući vas mokrim bosiljkom i terajući vas da se neprestano krstite dok ona izgovara neku bizarnu bajalicu na vlaškom jeziku. Što veća vukojebina i što opskurnije metode, utoliko su očajni pacijenti dolazili iz sve udaljenijih krajeva zemlje. Jednom prilikom nisam verovao starijim pratiocima da su ljudi koji su pre nas ušli kod vračke bili uopšte iz Jugoslavije jer nisam ništa razumeo šta pričaju. Dalje, kada mi je prababa umirala, kroz kuću je prošla cela divizija vrački čiji je zadatak bio da je bezbedno dopreme do pradede na onom svetu (koji je umro u snu, bez sveće, pa je tamo bio slep) i spreče je da se pretvori u moroja (neka sorta vampira) koji bi posle napastvovao stoku i čeljad po kući i komšiluku. Sva je ta zajebancija prestala kada je porodica prestala da bude proširena, a mnoge epizode su sada zaboravljene.

Međutim, nisu vračke to što me je iznerviralo u emisiji sa devedesetdvojke. Jer, jednostavno, to su običaji čija živost proizlazi odozdo, od samih ljudi, i čije bi nasilno prosvetiteljsko iskorenjivanje bilo moguće taman koliko su i hrišćani uspeli da iskorene paganske običaje. Karakteristično za ovu emisiju je bio stav moralne i intelektualne superiornosti novinarki i njihovih 'stručnih sagovornika', baziran na svojevrsnom sujeverju složenije vrste. Pre svega, oni su lešinarski našli protivnika koji nema nikakve intelektualne kapacitete za odbranu, protivnika koji nema svoju izgrađenu filozofiju i pogled na svet, čiji su okviri omeđeni jedino tradicijom i protokom vremena bez ikakve samorefleksije o tome 'kako' i 'zašto'. Tako i mnoge druge slobodne transakcije u društvu bivaju napadane od progresivne elite iz razloga što, prema njihovom smatranju, nisu racionalne ili nemaju smisao ili ne doprinose boljitku pojedinca/društva. Racionalnost, smisao i boljitak su naravno, po njima, potpuno objektivne i apriorne kategorije...

Glavna poenta ove emisije se očigledno sastojala u konstataciji o društvenoj štetnosti postojanja jedne takve delatnosti poput vračanja za novac i pitanju zašto se društvo i država do kraja ne izbore s time. Zašto i kako je moguće da ljudi dobrovoljno stupaju u ekonomsku transakciju u kojoj zauzvrat ne dobijaju ništa što pre toga nisu imali? Odgovor je prost. Korist od ekonomske transakcije je potpuno subjektivna. To što se nekome čini da neko tu ne dobija ništa za svoj novac uopšte ne mora da bude tačno. Jer, da se razumemo, mnoge stvari za određene ljude nemaju nikakvu vrednost, a opet, drugi ljudi masovno troše svoje vreme i novac na njih.

To je svakako najradikalnije na primeru vračara i magova koji nude usluge koje su sa stanovišta racionalnog naučnog metoda potpuno neverovatne. Predviđanje budućnosti i izlečenje terminalnih bolesti su najbolji primer. Neki ljudi su spremni da se njima obrate baš iz razloga što su racionalni metodi nedovoljni. Neki ljudi ne prihvataju 'NE' kao odgovor i dalje se ponašaju u skladu sa tom premisom. Oni su spremni da kupe neku vrstu duševnog mira kao što su drugi ljudi spremni da plate ulaznicu za fudbalsku utakmicu jer im se jednostavno gleda fudbal. Suočen sa neizlečivom bolešću, čoveku je svejedno kome je dao svoj novac: zdravstvenom sistemu čiji je osiguranik bio decenijama, a koji ništa ne može zauzvrat da mu pruži, ili magu koji je nekim ezoteričnim metodom pokušao da ga izleči i omanuo. Iako se metodološki razlikuju, konsekvence su iste. U tom slučaju je potpuno racionalno od čoveka da pokuša sa svim mogućim opcijama koje su mu na raspolaganju jer ono što bi mogao da dobije mu neprocenjivo mnogo više znači od onoga što će da izgubi. Kao što je čoveku racionalno da u susretu sa krvoločnom divljom životinjom pokuša da beži iako je i sam možda uveren da je taj pokušaj uzaludan. Svi ga možemo smatrati ortodoksnom budalom, ali se za svoj groš on želi uveriti da su mu sve opcije zaista zatvorene.

Međutim, mogli bismo da vidimo kakva su nam objašnjenja i predloge dali u Paranormalnoj Srbiji. Jedan od stručnih sagovornika u emisiji, socijalni psiholog Dragan Popadić je pokušao da tu pojavu takođe opiše racionalnošću samih učesnika, ali su mu premise bile zaista bizarne. Njegovo polazište je da se u uređenom sistemu čovek mora ponašati racionalno ne iz subjektivnih razloga lične dobrobiti, već zbog toga što je racionalnost u takvom sistemu objektivno data i opštevažeća. Tako on ponudu na tržištu vidovnjaka i astrologa upoređuje sa ponudom prehrambenih proizvoda. Po njemu, kada kupuju pečurke na pijaci, ljudi to ne rade sa subjektivnom racionalnošću i individualnim znanjem o njihovoj jestivosti, već to rade zato što je ta racionalnost objektivisana od strane države. Pošto se pečurke već nalaze na pijaci, smatra on, onda to sigurno znači da kupci misle da su nadležni sankcionisali njihovu jestivost i neotrovnost. U suprotnom – one se uopšte ne bi ni prodavale. Odnosno, mutadis mutandis, ako se vidovnjaci, magovi i astrolozi reklamiraju u medijima to sigurno znači da je to uz zakonsku sankciju države. Ako bi poterali ovaj argument do kraja, mogli bismo slobodno reći da je u 'uređenoj državi' nemoguće da nešto postoji ili da se desi, a da ne bude predviđeno nekom zakonskom normom, pravilnikom ili birokratskom procedurom. Ako naiđemo na rupu pored puta duboku deset metara, onda je zasigurno sasvim bezbedno u nju skočiti jer bi u suprotnom nadležni jednostavno zabranili da ta rupa uopšte postoji! Romantičar u meni bi rekao da se radi o utopijsko ustrojenom mišljenju da ga cinik ne ućutkuje svojom tvrdnjom da se ipak radi o lepo zamotanom puzećem totalitarizmu.

To je jedno kompletno pakovanje koje dobijamo od progresivne elite koju predstavlja ova emisija. Oni ne samo da veruju da su obični ljudi po prirodi glupi i infantilni, već to dopunjuju verom da se takva dijagnoza jednostavno može rešiti dobrim pravnim normama. I to je onaj složeniji tip sujeverja koji intelektualci rado upražnjavaju. Ne veruju racionalnosti ljudi po pitanju najobičnijih ekonomskih transakcija, ali veruju njihovoj racionalnosti kada biraju one koji će da im donose zakone. Za razliku od običnog vernika koji pretpostavlja postojanje višeg entiteta od koga je on potpuno odvojen, sujeverni elitisti smatraju taj svezanjući i svemoćni entitet nije odvojen od običnog čoveka, već da je to baš taj čovek koji je pride dobio političku funkciju. Čovek je iracionalan u vođenju svojih ličnih privatnih poslova, ali kada se udruži sa drugim takvim ljudima i donese pravnu normu koja reguliše privatne poslove individua, onda je taj kolektiv racionalan?

Novinarke dalje u emisiji primećuju da su zahvaljujući Republičkoj radiodifuznoj agenciji magovi i vidovnjaci izbačeni sa elektronskih medija u Srbiji (osim kablovske valjda?), ali onda sa indignacijom utvrđuju da takva praksa ne može da se primeni na štampane medije jer postojeća regulativa nije dovoljna. Da, glupače jedne, to se zove sloboda govora i to je ona ustavna kategorija koja vam omogućava da radite to što radite. Jer ako vi mislite da ste jači i zabranite im da rade ono što rade, onda ja ne bih ni prstom mrdnuo kada bi vaši protivnici postali jači i jednostavno vam zabranili da se dalje bavite novinarstvom.

Goran Karadžić iz Republičke radiodifuzne agencije tu takođe sa žaljenjem konstatuje da i oni nisu baš svemoćni što se toga tiče jer, eto, dok oni napišu prijavu prekršajnom sudiji, pa dok sudija postupi po njoj, pa postupak dok se završi, to može da potraje ohoho od kršenja dispozocije do izricanja sankcije. Nije mu dovoljno što su im dali izmišljeni posao nego, kaže čovek, bilo bi praktičnije da je to sve lepo u njihovim rukama. To se, gospodine, zove podela vlasti i isto je jedna ustavna, normativna kategorija. Jedno telo donosi pravnu normu, drugo postupa po njoj, treće utvrđuje sankcije za njeno kršenje. Verujem da bi bilo najpraktičnije kada bi se sve tri oblasti spojile u funkciju jednog čoveka ili neki kolektivni organ sačinjen od vrlo pametnih ljudi sa doktoratima prestižnih univerziteta, ali istorijske okolnosti su takve da je to nemoguće. Pre dva veka je pobedila kontrarevolucionarna struja u društvenim naukama i uveli su kontrolu i ograničenja vlasti kao normu. Da su pobedili progresivci, svet bi sigurno bio lepše mesto bez vidovnjaka, astrologa i glupih ljudi koji nerviraju pametne novinare i druge stručnjake.

Snježana Milivojević, profesorka na FPN, nije toliko daleko išla, verovatno shvatajući kuda bi mogao da vodi zahtev za čvršće regulisanje oblasti medija od strane države. Zato se ona bacila na sferu civilnog društva. Njen zaključak je takav da su sve te aberantne pojave poput vidovnjaka i magova (a i drugih stvari) proizvod nepostojanja - pazi sad - dijaloga u društvu u poslednjih dvadeset godina. Znači, do Zorke i Kleopatre (cinik bi rekao: i Srebrenice) ne bi uopšte ni došlo da smo jednostavno ovako kolektivno, kao društvo, upražnjavali malo Habermasovog komunikativnog delanja. Poštujem to mišljenje i verujem da sam ovim mojim postom malo ublažio tu profesorkinu zamerku jer zam izrmbačio cele tri strane na diskurzivnom nivou. To je moj doprinos društvenom dijalogu, moja šihta komunikativnog delanja. Gde je blagajna da podignem dnevnicu?

Agro linkovi #6

1. U prošlom postu smo raspravljali o neočekivanimn posledicama nepoštovanja fudbalskih pravila. To nije ništa u odnosu na bizarne posledice promene samih tih pravila koje su se desile na ovoj utakmici - Soccer Shennanigans

2. Kako je proteklo svetsko fudbalsko prvenstvo za tzv. međunarodno nepriznate države - Padania Beats Kurdistan in World Cup Final!

3. Top Ten Consequences If AGW Activists Were In Charge Of The FIFA World Cup… Urnebesno…

4. Lep post na Klimazwiebel blogu o filozofskim osnovama klimatologije - A few thoughts on the history and philosophy of anthropogenic climate change

5. Zelena ekonomija u Andima - Inventor paints mountains white to combat climate change

6. Čovek je pokušao da izbegne plaćanje poreza tvrdnjom da nije ‘osoba'. Rispekt za trud - A person is a 'person', B.C. judge rules

7. Borba protiv rasizma (i brejnstorming) na holandski način - Amsterdam deputy mayor wants to use ‘decoy Jews’ to combat anti-Semitism

8. Socijalno osiguranje (i brejnstorming) na holandski način - Council helps jobless women find a rich man to keep them

9. Jedan od razloga što su Nemci iznenadili Sovjete 1941. je i to što je Staljin verovao u tržišno formiranje cena, tvrdi Viktor Suvorov - "Everyone imposes his own system as far as his army can reach."

10. Kada par debelih kapitalista osnuje osiguravajuće društvo, to se zove ‘finansijsko tržište’. Kada nekoliko ljudi koji se švercuju u gradskom prevozu osnuju osiguravajući fond za slučaj da budu uhvaćeni, to se zove ‘borba protiv sistema’ - Paris Metro's cheaters say solidarity is the ticket

11. Skot Adams, autor stripa Dilbert, na uobičajeno satiričan način savetuje o strategiji ulaganja novca na finansijskom tržištu - Betting on the Bad Guys

12. The World’s Most Unusual Outsourcing Destination. Radi se, naravno, o Severnoj Koreji.

13. Lep intervju sa istoričarem i publicistom Polom Bermanom, čovekom koji je Majklu Moru omogućio da snimi svoj prvi film tako što mu je isplatio novac na osnovu optužbe za uvredu - The Flight of the Intellectuals

14. I za kraj još jedan simpatičan platonistički dijalog, ovoga puta o demokratiji - Weasel Stomping Day

Frank Lampard, Carlos Tevez i čista proceduralna pravda

Fudbalska igra bi bar u teoriji trebalo da bude primer praktične primene koncepta čiste proceduralne pravde. Da to baš i nije slučaj svedoče nam neke utakmice sa aktuelnog svetskog prvenstva gde zvezde postaju sudije koje svojim odlukama urušavaju sam koncept "pravednosti".

Za početak bi valjalo objasniti termin čiste proceduralne pravde koji se koristi u ovom tekstu, termin koji se može sa lakoćom primeniti na bilo koju vrstu igre sa "transparentnim" pravilima koju upražnjavamo – od ferke sa Ciganima koji sakupljaju aluminijum ispred zgrade, preko basketa sa komšijom do Mortal Kombata sa mlađim bratom na igračkoj konzoli. Koncept proceduralne pravde nije nov i karakteriše ga vezanost za Common Law sistem prava, ali ga je teorijski aktuelizovao Džon Rols, pripadnik tzv. liberalno-egalitarne struje američke političke filozofije, u već klasičnom delu Teorija pravde. On tu razlikuje tri vrste proceduralne pravde: savršenu (znamo kakav ishod treba da bude i znamo procedure koje vode do tog ishoda), nesavršenu (znamo kakav ishod treba da bude, ali nemamo efikasne procedure koje vode do njega) i čistu (imamo proceduru, pa kakav god da je ishod – pravedan je).

E sad, igranje igara potpada pod čistu proceduralnu pravdu baš iz razloga što je ishod igre - kakav god da je - pravedan ako se poštuje procedura, tj. upražnjavaju pravila igre. Pravila igre su tu mešavina svesnih ljudskih intervencija čiji je cilj da igru učine zanimljivijom, prijemčivijom ili komercijalnijom i nesvesnih prećutnih promena koje su plod iskustava samih učesnika u igri. Problem je što je većini igara potrebno arbitriranje u primeni pravila da bi uopšte došlo do nekakvog ishoda koji nas zanima. Kad kažem većina igara – mislim na one koje nas uglavnom interesuju. Npr. u dvoboju katanama uopšte nije potreban arbitar da bi utvrdio kome od suparnika je odsečena ruka ili glava, ali je recimo u fudbalu vrlo neophodno da arbitar svojom odlukom sankcioniše dešavanja na terenu. A pošto je arbitar samo čovek, koncept čiste proceduralne pravde je tu u problemu i prelazi u ono što bi Rols nazvao kvazičistom proceduralnom pravdom.

Fudbalska igra je tako ustrojena da sve što se tiče poštovanja pravila igre zavisi od sudije. Igrači znaju pravila igre i znaju da su ona uslov bez koga ta igra ne bi ni postojala na prvom mestu, ali su u svakom trenutku spremni da ih prekrše zarad povoljnijeg rezultata za svoj tim. I nije to samo pitanje podsticaja velikim novcem, statusom, slavom i mladim devicama što tera ljude da ne poštuju pravila igre, jer toga ima i u beton ligama u kojima igrači nemaju baš nekih velikih razloga da trče za loptom i lome sebi noge, a ipak to rade. Ne bih ulazio u razloge zbog čega fudbaleri ne poštuju pravila sopstvene igre jer je to kardinalni filozofski problem kome ja nisam dorastao, ali mogu da povučem paralelu sa pravnim poretkom jedne države, što hoću da uradim još od početka teksta.

U idealnotipskom slučaju pravnog sistema u kome bi se u empirijskom smislu primenjivala koncepcija proceduralne pravde, gotovo je izvesno da bi postojao razvijeni arbitražni, odnosno sudski sistem koji bi na svaki mogući način pokušao da zadrži pravednost procedure. Sudski sistem se bazira na dve premise. Prva je da sudska procedura mora biti takva da svojom "pravednošću" zadovolji sve strane u sporu bar do one tačke gde bi troškovi vođenja spora (žalbe, apelacione instance) bili manji od troškova prvobitnog kršenja proceduralnih pravila. Druga je da se činjenice koje su relevantne za spor pokušavaju objektivizovati (dokazni postupak) na takav način da bi svaki čovek koji je u poziciji sudije mogao da izrekne identičnu presudu.

Problem sa fudbalom je što postupak suđenja uopšte nije vezan za ove premise. Prvo, iako je moguće da kršenje pravila igre bude istovremeno očigledno obema stranama u meču, neadekvatnost i "nepravednost" sudske procedure će sasvim lagano proći preko tih kršenja u slučaju da ona nisu bila očigledna samom arbitru. Drugo, objektivizacija spornih činjenica u fudbalu uopšte ne postoji, sve je na trenutnoj, brzoj proceni jednog čoveka. Ili trojice njih, svejedno... Sudija u fudbalskom meču nije sudija u smislu u kome tu reč koristimo za pravni poredak. On je tu više svedok ili očevidac koji ima moć da svoj subjektivan stav o datom događaju svojom pištaljkom pretvori u konačnu odluku. Njegov subjektivan stav ili mišljenje je ujedno i presuda, a to je, rekao bih, vrlo neubedljiv način za dostizanje nekakvog ideala pravednosti.

Tu nemamo mehanizme koji mogu ispravljati kršenja pravila igre tokom same igre, kao u tenisu, ili posle nje, kao u automobilizmu. Sad, pobornik tradicionalnih metoda suđenja bi mogao reći da jeste važno održavanje pravedne procedure odnosno poštovanja pravila igre, ali da to već uključuje nulto pravilo koje glasi: "Ako sudija nije dosudio nešto što nije bilo po pravilima, onda se to efektivno nije ni desilo." Moj odgovor je da su onda jedna od dve stvari u fudbalu redundantni, ili pravila igre ili sudije.

Poenta svega ovoga je da smatram da bi bilo bolje kada bi se u fudbalskoj igri pojačali kapaciteti za zaštitu samih pravila igre. Prosta stvar poput definitivnog uvođenja sudija na gol-aut liniji bi sprečila tragikomičnu situaciju da par sekundi posle očitog Lampardovog gola ili Tevezovog ofsajda milijardu ljudi zajedno sa sudijama na terenu vidi da je greška napravljena, ali da ne postoje mehanizmi da se ispravi. (Bojim se da su sudije sada imale, uz više hrabrosti, jedinstvenu priliku da naprave neku vrstu presedana u tom smislu.) Možda bi mehanizmi za ispravljanje takvih grešaka poput pregledavanja video snimaka ili poništavanja čitavih mečeva (primer Francuske i Irske) bili previše radikalni, ali je zaista bizarno da se ne pokušava sa sprečavanjem da se greške uopšte pojave. I tu se ne radi o nekakvom pozivu na to da se igra učini bržom, zanimljivijom ili prijemčivijom za neinicirane u fudbal, već jednostavno o tvrdnji da je bolje za igru da se njena pravila poštuju nego obratno.

PULJP #8

2. i 3. jul 2010. godine po rođenju Njegovom...

Na Rtnju...

Više informacija ovde...

Agro linkovi #5

1. Ekonomista Robert Marfi je meni poznat po knjizi The Politically Incorrect Guide to Capitalism. Evo jednog njegovog teksta o volontiranju na Haitiju - My Week in Haiti.

2. Kako izgleda tržište automobila u pojasu Gaze koji je pod blokadom Izraela - A tale in four parts: Gaza's car industry.

3. Jedan od pozitivnih efekata američkog Health Care Bill-a je i moguće oživljavanje death metal scene - Daily Gut: Health Care for Those Too Creative to Pay for it Themselves.

4. Teorije zavere su jedan od čestih metoda objašnjavanja društvene stvarnosti, posebno kod onih koji vole da upražnjavaju socijalni konstruktivizam - Conspiracy-Theory Socialism.

5. Tako imamo jednog čoveka koji je pokrenuo blog samo kako bi razbio teoriju o uspostavljenoj komunikaciji sa vanzemaljcima, a u čijem se središtu našao baš on – I am a one-man conspiracy, apparently. Pa mu vi sad verujte…

6. Kako bi danas izgledala Platonova Gozba – A Plea for Alcibiades, or, How to Philosophize with a Bottle.

7. Kako su izgledali blogeri pre par vekova – Blogging, Now and Then.

8. Odlična rasprava u aprilu na sajtu Cato Unbound na temu paternalizma. Uvodni tekst – The Rise of the New Paternalism.

9. Kako mali Perica zamišlja ekonomiju i ekologiju - Rambo Amadeus: "Austrija je sva pod šumom, a od Bosne kupuje drvo".

10. Kako Bugari kažnjavaju uspešne agro menadžere – Farmville Playing Bulgarian Pol Put Out Pasture.

11. Hipsteri su verovatno omiljena supkulturna grupa Mišel Obame. Ne samo da jedu organski uzgajanu artičoku, već to plaćaju bonovima za hranu – Hipsters on Food Stamps.

12. A kad smo kod gospođe Obame i povrća, evo kako bi izgledao intervju sa tim istim povrćem – Sesame Street Revisited: Interviewing Vegetable Puppets about CO2.

13. Zanimljiva ideja koje se nisu setili momci sa sajta The People’s Cube - Shoes That Make Everyone the Same Height. Problem je što izgleda da ne prave crvene modele.

14. Zanimljiva zapažanja jednog evolucionog psihologa - More on Intelligent Stupid Liberals.

Road to Guerrilla

Legenda kaže da glavni štab kompanije Google u Mountain Viewu u svom lobiju ima ogroman ekran na kome se svake sekunde projektuje neka od nasumičnih pretraga koja se tog trenutka izvrši na njihovom sajtu. Legenda dalje kaže da zaposleni, u pauzi između pravljenja glupih socijalnih mreža i socijalozovanja sa njihovim kozama, vole da posede ispred tog velikog ekrana mažući puter od kikirikija i susama na hleb i, zajedno sa agentima CIA-e, kuju planove o uvođenju globalne neoliberalne imperijalističke hegemonističke diktature.

Ipak, budimo pravedni – mnogi zaista nađu ono što ukucaju u polje za pretragu, ali većina ipak i dalje ima problem sa verbalnim iskazivanjem onoga što želi i u tome leži lepota za nas koji svakodnevno proveravamo upite sa kojima ljudi dolaze na naše sajtove. Što se tiče ovog bloga, najčešći upiti su zainteresovani za nadogradnju penisa, brisanje dupeta i štampanje opravdanja za školu, ali su svakodnevni i gosti sa jedinstvenim pitanjima čiju važnost verovatno samo oni shvataju. Evo par desetina takvih pretraga koje su ljude dovele na Agro Gerilu, klasifikovanih u nekoliko grupa.

1. Pitanja od praktične važnosti

da li je dozvoljeno držanje za ruke za vreme posta

Pa, ako postite na vodi onda može, a ako koristite zejtin – onda morate da imate gumene rukavice, štono reče kolega Zele.

kako biti pametan u drustvu

Postanite hipster. Ako vam je to isuviše teško, onda udrite neku knjigu Paula Koelja. A ako želite da na internet forumima raspravljate o političkoj filozofiji, obavezno se naoružajte delima Ursule Legvin.

sta ako se ne plati postpaid racun

Vidi sledeći upit.

kako mafija naplacuje reket

Bejzbol palicama!

umesto brusnice moze li gloginje

Naravno da može. Ministarstvo poljoprivrede i SIEPA rado subvencionišu ratare koji se odluče na zasade gloginja, imajući u vidu da se od gloginja prave odlični štapovi koje u Evropskoj Uniji koriste pastiri za teranje ovaca.

kako izmeriti kurac

Postoji više načina, ali je najpraktičnije da uglomerom izračunate njegov položaj u odnosu na površinu stomaka, zatim nacrtate zamišljeni trougao do njegovog vrha i lenjirom izmerite katete tog trougla. Na kraju, ostaje vam da uz pomoć Pitagorine teoreme izračunate dužinu hipotenuze, tj. samog kurca.

da li je pokusaj samoubistva kaznjiv u srbiji

Jeste. Ukoliko je pokušaj neuspešan, kažnjava se doživotnom zabranom samoubistva i medicinskom negom na račun onih koji još nisu shvatili da život nema smisla.

brisanje dupeta sedeci

Zar u priručnicima za samoubistvo ne piše lepo da se sa osmog sprata skače na glavu, a ne na noge?

kako postati hipster

Jedeš organsku hranu, slušaš nezavisne bendove za koje drugi nisu čuli, posećuješ alternativne filmske festivale, baviš se fotografijom i dizajnom i glasaš za socijaldemokratsku opciju i to je u suštini to. Valjda nisam nešto zaboravio?

valakonje adsl

Baš me nasmeja sad...

kako sa uzrastom od 18 godina

Evo jedne varijante:
Imaš fejsbuk?
Imam.
Aj se jebemo?

vlaska magija kako upotrebiti

Moraš da imaš Intelligence iznad 20 i da si pokupio feat Anaal Nathrakh. Takođe, preporučljivo je imati prstohvat stidnih dlačica onoga koga želiš omađijati.

kako se brise dupe

O tome sam pisao u nepravedno skrajnutom članku o pet ekoloških načina za brisanje dupeta.

www. koliki kurac imaju evropljani

Sreća te Afrikanci slabo koriste www...

zasto novinarstvo treba PR

Zato što su blogeri postali novinari.

zbog obicnog interneta da li se povecavaju impulsi na telefonskom racunu

Ovo ste verovatno do sad već otkrili...

2. Pitanja od naučno-teorijske važnosti

cemu sluzi kurac

Ovo je svakako naslov seminarskog rada sa predmeta Ženske studije na Fakultetu političkih nauka.

kako da budem ono sto treba da budem

Biće dobar kantovac od tebe...

negativni efekti analnog seksa

Posle višedecenijskog istraživanja, naučnici su utvrdili da je analni seks jedan od retkih tipova socijalne interakcije koji ne proizvodi neželjene efekte. Zato se analni seks posebno preporučuje trudnicama, maloj deci i psima.

organizacija kibuca

To ti je nešto kao Ratibor Trivunac dolazi na Farmu.

vetrogeneratori za hibridne automobile

Ima! Takav vetrogenerator se zove jedro. A hibridni automobil na koji se ugrađuje se zove čamac.

crveni krst metodologija

Predsednik Crvenog krsta jednom mesečno snažno zavrti globus u svojoj kancelariji i onda ga zaustavi prstom. Pomoć za taj mesec ide u tačku na koju je pokazao prst. Tako su prošlog meseca bacili deset tona mesnog nareska u Tihi okean.

negativni uticaji igara pucanja na decu

Ukoliko se ne radi o bojevoj municiji, nema negativnih efekata.

prosecan kurac u srbiji

Zavod za statistiku nema tačne podatke, ali je najavljeno da će se na sledećem popisu stanovništva vršiti i ta merenja.

zakljucak maturanata o facebooku

...je taj da je Facebook slabo iskorišćen u procesu obrazovanja u Srbiji.

da li postoji avatar svet

Postoji. O njegovom postojanju je rado pisao francuski filozof Žan Bodrijar.

sta je dijalektika

Ovdašnji kobloger Shoppy pokušava da opiše dijalektiku terminima aristotelovske logike kroz prizmu razgovora psihijatra sa svojim pacijentom:
- Doktore, meni niko ne veruje...
- Pa nemojte tako, siguran sam da to nije tačno.
- Eto, ni vi mi ne verujete.

zasto svi ljudi nisu prirodno lepi

Desničari smatraju da je to zato što je ružnim ljudima dozvoljeno da žive, pa čak i da se razmnožavaju. Levičari su na stanovištu da je razlog tome što nikad nije došlo do prave seksualne revolucije i seksualnog komunizma u kojem bi došlo do jednake raspodele lepote i seksualnih usluga.

e totalitarizam

To bi trebalo da bude krajnji stupanj e-governmenta?

sta teofil pancic misli o forumima

...i ja ću da mislim o forumima.

3. Pitanja za vidovnjake

da li ce uhapsiti mladica

Poslednji put su rekli da hoće...

kada ce umreti boris tadić

Jes, pa da ga svi zovu – Boris?

4. Potraga za zabavnim sadržajima

drogiraške igre

Jer drugačije i ne postoje!

igrice sa borbama bez krvi za devojčicama

Jer devojčice moraju da nauče da budu borbene, ali ne i krvoločne.

milan tarot zabranjeni forum

...koji može da se nađe putem Google pretrage.

program za besplatno i brzo skidanje bekstva iz zatvora 4

Postoji i zove se Prison Break 4 Free & Fast Downloader.

igrice za ljude do 50 godina

Za razliku od igrica za one od preko 90 godina?

5. Iskazi o poznatim ličnostima

milan tarot ima devojku

...tvrdi jedan Google korisnik.

milan tarot pedofil

...precizira drugi.

olivera jovicevic poseduje mont jaknu

Ali na potpuno drugačiji način od onoga na koji bih ja posedovao Oliveru Jovićević.

milka canic mason

...a oni su poznati po tome da vrlo malo pričaju i to uglavnom iz kurtoazije.

sandra perovic pusi kurac

...svake godine kad treba da se ide u Kan.

minja subota peder

A šta bi drugo mogao biti čovek koji ispred kamera nosi leptir mašne?

mrzim consecration

I o tome si obavestio – Google?

6. Seksualni fetiši

lekoviti kurac

...koji raste isključivo na obroncima Homoljskih planina.

slike devojaka u skoli

...dok rade pismeni iz matematike.

tako mlade a jebu se

Eh, a mi smo sve stariji...

tekstovi polnim odnosima ljudi i zivotinja

Jer lepše je o tome čitati nego ih gledati.

tvrdi analni seks

...je bolji od tvrde stolice.

zdravlje ulazi na usta za predskolce

Ovo zvuči kao priručnik za vaspitače – pedofile.

lepe slike dece

Probajte kod Ghoula, on je u tom smislu obrađivao Džonatana Svifta.

7. Svakodnevni problemi omladine u Srbiji

bojim se analnog seksa

Bojati se onoga što ne poznaješ – to je definicija zatucanog konzervativca.

hocu da postanem clan nevladine organizacije

Samo ako nisi zatucani konzervativac...

za ljude koji nikad nisu imali seks

...je jedini izlaz da preko interneta traže nevladine organizacije čiji bi članovi mogli da postanu.

hocu da postanem mason

Žao mi je, ali i ja sam trenutno na čekanju.

sve manje onih koji prepoznaju i cene prave vrednosti

Ma došao je zadnji dan, štono bi rekla moja pokojna baba.

8. Politička pitanja

mesta gde bacaju fekalija u dunav

Fekalije nije tipično albansko ime, ali ovaj sigurno misli na aferu sa hladnjačom.

novi sad svi drogiraši

Sa adresama, matičnim brojevima i omiljenom drogom koju uživaju...

svaki bumerang nadje svog vlasnika

Stara aboridžinska poslovica koja govori o vrednostima privatne svojine i pravne države.

pravni akti koji cine telekom paket evropske unije

Hm... Hermenutika mi nikad nije bila jača strana...

svetski dan borbe protiv coca-cole

...kada zajedno sa Evom Moralesom šmrčemo kokain i pijemo kolumbijsku kafu.

vlasi u timoku

...koji, za razliku od Albanaca, uopšte nisu ni pronađeni.

9. Nemoguće za klasifikovati

kviz lakih ali teskih pitanja

...sa velikim novčanim nagradama koje se isplaćuju novcem iz Monopola?

sanjati nesto na muslimanski

Za kvalitetne muslimanske snove preporučljivo je popiti kamilje mleko pred spavanje.