Sveti Ilija Čvorović ili Šta je to šumarska dijalektika?

Poštovaoci mog lika i dela već znaju da se po pozivu Vojske Srbije već pet meseci bavim šumarstvom, a uz svesrdnu pomoć trojice giliptera (Ljubiša, Šujo i Bložiću, i dalje možete da mi oralno opštite sa spolovilom). Tako smo i danas imali zadatak da izmarkiramo nekih 35 hektara drveta za obaranje, ali provod je bio dobar... Elem, mesto dešavanja sledeće dogodovštine je radilište Straža, to je ono kad krenete za Paraćin, pa pre Čestobrodice, levo... Nas šestorica sedi u kancelariji šefa radilišta, prozor gleda na put Paraćin-Zaječar i šumarke koji se pružaju preko njega. Pričaju ljudi tako o budućnosti JP Srbijašuma kad sa one strane puta iz šume ispada neki momak sa ogromnim rancem na leđima, sa kosom do pola leđa i praznom plastičnom flašom. Tematika razgovora se menja...

...jer se ispostavlja da postoji izvesno okupljanje ljudi sa rancima, šatorima i ostalom kamp opremom u brdima prema Brezovici (srce Kučajskih planina). Šumari lucidno iznalaze dve varijante: ili je to sekta ili su narkomani. Šef radilišta (inače, taj čovek je moj utisak godine u negativnom smislu) izlazi sa respektabilnom tezom kako bi snage bezbednosti trebalo obavestiti o tome i kako bi tu njih trebalo držati na oku jer postoji realna opasnost od ugrožavanja bezbednosti poretka, imovine, lica i u tom pravcu. Sranje, rekoh ja, i izađoh da popričam sa tim momkom koji je već prešao na našu stranu puta i došao do obližnje česme da natoči vodu.

I ispostavlja se da je dečko iz Varšave, Republika Poljska. Time to brush my English... Došao je tu jer su tu organizovali okupljanje ljubitelja prirode, pacifista, anarhista, komunitarista i ostalih pripadnika tih tzv. alternativnih životnih stilova. Momak mi objašnjava kako ih ima iz cele Evrope, kako su svake godine u nekoj drugoj zemlji, pričamo dvadesetak minuta, razmenjujemo mejlove i čovek me poziva da ih posetim u brdima neki dan. O čemu se tu zapravo radi pogledajte ovde i ovde.

Kad sam se vratio "kolegama" šumarima i kad sam im rekao da je dečko iz Poljske, prva reakcija bistrog šefa radilišta je bila: "Katolik!" Ostali ga pratili u stopu objasnivši mi kako su i juče videli par njih i kako su odmah zaključili "da to nisu naši." Po čemu? Po izgledu dakako!

Toliko o dnevničkoj strukturi ovog pisanija, sad malo analize. U daljem tekstu ću pokušati da se poserem na sve četiri "šumarske teze" (Hajdeger inače ima knjigu Šumski putevi, sic!) koje su se pojavile u roku od pola sata: teza o sekti, teza o narkomanima, teza o Katoličanstvu i teza o razlikovanju od nas.

1. Strah od sekte je kod Srba rašireniji od straha od promaje, sekti se plaše svi, a promaje samo oni sa 40+ godina. Sekte su slične promaji inače, nevidljive su, nečujne, niko ih ne pominje u medicinskim enciklopedijama, ali su ipak smrtonosne. Šumarska dijalektika nas uči tome da pripadnici sekti imaju duge kose i brade, oblače se čudno (obično vrlo šareno), nose čudne ogrlice i narukvice, glave su im pune perli, govore više jezika, putuju auto-stopom i ne jedu hranu životinjskog porekla. E da, okupljaju se po šumama i deluju anti-državno. U konkretnom slučaju, ova komuna planira verovatno da izvrši invaziju na Krivi Vir i izvrši žrtvovanje svih muških i ženskih devica na oltar svog boga u obliku falusa, a potom pojede njihove genitalije?

Zanimljivo je da kod nas u Homoljskim planinama postoje manastiri zilota koji su neka vrsta ekstremnih pravoslavaca i koji se mogu smatrati pravoslavnom sektom u smislu alternativne religijske zajednice. Ziloti su imali i svoj neki shrine u Krivom Viru, ali ih je odatle proterala grupa pravovernih dizel pravoslavaca smatrajući ih, naravno, satanistima... Što se mene tiče, sekte su mi simpatične, čak i one satanističke. Sve što ide uz britvu velikim religijskim zajednicama i malim, glupim "šumarskim dijalektičarima" ima moje poštovanje. Uvek ću više ceniti iskrenog pravoslavnog zilota koji se drži maksime "Pravoslavlje ili smrt" od nekog ateiste sa krstom oko vrata (naša profesorka filozofije u srednjoj školi) ili od neke dobre pravoslavne devojčice koja u subotu uveče pred Uskrs ide u crkvu, pokrivajući kaputom sise koje će pokazati par desetina minuta kasnije u diskoteci, a na pohotnu radost pripadnika svih konfesija!

2. Narkomani su takođe opasna društvena grupacija. Radovi iz oblasti šumarske dijalektike nam ukazuju da su oni jako organizovana mala zajednica, nešto poput terorističke ćelije. Mosad je odskora počeo da se bavi i narkomanskim terorizmom svedoče pisani mediji iz Jerusalima i Tel Aviva. Opšte je poznato da je Osama bio navučen na gibanicu sa makom koju mu je spremala njegova četvrta žena gledano unazad. A i on ima bradu, čudno odelo i čudan šešir...

Moje naklapanje o narkomaniji ste mogli naslutiti u pretprošlom tekstu, ali mene i dalje oduševljava boljevačko gledište na uzimanje droge. To gledište se otprilike zasniva na tome da je drogiranje određeno kolektivno preduzimanje akcije... Šumari npr. misle da je za drogiranje potrebno da se skupi dosta ljudi na nekom tajnovitom i zabačenom mestu i da se onda svi zajedno naroljaju neke droge, a gde je kolektivno drogiranje, tu su i orgije, pederi i sam crni đavo! Ne, šupci retardirani, onaj ko se drogira radi to uglavnom sam kod kuće, a ako se nađe na javnom mestu, onda nađe neki toalet... A vi "šumarska braćo" ste uroljani od alkohola i kod kuće, i na radnom mestu, i u WC-u, i u Ladi Nivi i u bukovoj šumi! Vi ste narkomani!

3. Poljak=Katolik. Srbin=Pravoslavac. Turčin=Musliman. Japanac=žut. Papuac-Novogvinejac=? A šta da radimo mi ateisti i agnostici? Šta da radi dečko koji je ljubitelj prirode, vegetarijanac i pacifista i još je iz Varšave? Koju on religiju ispoveda? Možda je ateista, možda panteista, možda paganin, možda nešto sasvim levo... Ne, kaže nama osnivač šumarske dijalektike i šef radilišta Straža u Šumskoj upravi Boljevac. Ne, on implicira Poljakovu vezu sa samim Vatikanom, a ako ne znate šta je sve Vatikan onda niste Srbin već običan ustaša koji čita blog na latiničnom pismu!

4. Šumari su poznati po oku sokolovom, sa sto metara po izgledu razlikuju naše od onih koji to nisu, vrsni su poznavaoci srpske anatomije i boljevačke frenologije. Ja još ne mogu da budem iniciran u šumara pošto stvarno nisam ukapirao da je onaj dečko stranac dok mi sam nije rekao, ne bih mogao da ukapiram čak ni da mu je kurac izrastao nasred čela, ali to je moj problem nedovoljne posvećenosti srži šumarskih misterija. E sad, postoji realna opasnost da će ti stranci seksualno opštiti sa našim ženskinjama i tako ukaljati rasnost, pa zato predlažem nekoliko ljudi koje moramo klonirati da šire srpsko seme diljem Balkana:

Ratko Mladić, vojnik. Provereno razlikuje Srbe od Muslimana i Holanđana. Određeni krugovi tvrde da se razume u šumarstvo i geomorfologiju Dinarskih planina. Pije, puši i nije homoseksualac. Trenutno u bekstvu.

Danilo Ikodinović, uspešan sportista, neuspešan motociklista i opsesija dokonih i priglupih fejsbuklija. Lep kao Apolon, jak kao Atlas, ali sa trajnom onaničkom disfunkcijom desne ruke. Trenutno u komi.

 

Aleksandar Vučić, političar. Da nije oženjen i da imam ćerku spremnu za udaju, pojurio bih ovog čoveka za zeta. Harizmatičan, blagoglagoljiv, erudita. Navija za Crvenu Zvezdu i bio je u Bariju 1991. Trenutno u modricama.

Moj favorit je ipak Velimir "The Stallion" Ilić. On je kombinacija genetskog koda prethodne trojice. Političar i intelektualac (magistar železničke mostogradnje), izuzetan sportista (mali fudbal) i prekaljeni ratnik (kafana Zlatno burence) + čovek sa patrijarhalno usađenom mizoginijom, jednom rečju Srbin za budućnost. Treba ga klonirati i postaviti ga za Predsednika opštine Boljevac, a takođe bi po jedan trebalo da bude i predsednik u svakoj mesnoj zajednici. Čovek za 22. vek!

Zaključak. Rasplinuo sam se malo, ali na kraju ću da postavim pitanje: Koja je razlika između Boljevčana i krupne stoke? Pa osim toga što ovi prvi nemaju kopita, te se onda i ne potkuju, ja druge razlike ne mogu da pohvatam. Toliko od mene, tri je sata ujutru, vreme je za prelazak u horizontalno agregatno stanje. Hvala na pažnji. Prijatno veče.

Mladi, lepi i pametni

Ljudi su društveni. Čovek nije ono što jeste zbog svojih bioloških, već upravo zbog svojih socijalno-kulturoloških osobina. Interakcija sa drugim ljudima je uslov bez koga čovek jednostavno ne bi postojao. E sad, postoje vrlo različiti oblici interakcije, neke od njih možemo smatrati i vrlo čudnim, ali pravilo je i nužnost da nijedan čovek ne može ostati potpuno izvan okvira zajednice u kojoj obitava. Potpuna samostalnost je nemoguća.

Hm, šta vaš omiljeni hroničar želi da kaže? Ljudi žele da obaveste druge ljude da jednostavno postoje. Neko piše blog, neko napravi profil na Myspaceu, neko prodaje lubenice na pijaci, neko se skine go za vreme fudbalske utakmice, neko vodi kviz, a neko postane ratni zločinac... Uspesi i neuspesi se lakše vare kada se dele sa drugima, pa makar te druge i ne poznavali eksplicitno. Smrt se obznanjuje javno, u čituljama i na umrlicama, ljudi se odriču svojih najbližih putem novina, preko radija se upućuju čestitke i pozdravi, na televizijama se prikazuju svadbe potpunih anonimusa...

Jedan od običaja neverbalne komunikacije u manjim zajednicama u Srbiji je i obznanjivanje slika dece koja su maturirala te godine. Uspeh završetka jednog perioda života za tu decu postaje javna stvar koja se daje na znanje svima. Neću sad o tome da li se to meni sviđa ili ne, koga to briga, ali hoću malo da vidimo zašto je tu zanimljiv boljevački slučaj.

Naime, od ove godine i u našem gradu imamo nasmejane slike devojaka i momaka koji su završili srednju školu istaknute na javnom mestu u centru grada. Oba uslova za to (postojanje svršenih srednjoškolaca i postojanje bivše robne kuće u čijem će izlogu njihove slike stajati) su naravno ispunjena. OK, u čemu je tu problem? Well, naša se srednja škola bavi obrazovanjem četiri profila: gimnazijalci i ekonomski tehničari su četvorogodišnje, a šumari i automehaničari su trogodišnje škole. Ali svi su oni zajedno maturirali onog trenutka kada su odradili ceo svoj program, završili sa pozitivnim uspehom i dobili svedočanstva. Maturant je maturant pa završio on Matematičku gimnaziju u Beogradu ili Srednju školu za svinjogojstvo u Gadžinom Hanu!

Zašto su onda istaknute samo slike dva četvorogodišnja profila, gimnazijalaca i ekonomista kog đavola? Gde su mehaničari i (meni posebno dragi) šumari!? Ovo pisanije odlagao sam preko mesec dana želeći da vidim da li će ipak okačiti i njih, ali nisu naravno... E sad, postoje razna opravdanja: možda ta odeljenja to nisu htela, možda nisu obezbeđene njihove slike ili je to bila inicijativa samih razreda, a ne škole ili nešto četvrto? Mislim ipak da tako trivijalna objašnjenja ne drže vodu, to su banalna opravdanja, škola je jednostavno trebala da okači slike svih učenika ili ni jednog jedinog bez obzira ko je pokrenuo tu inicijativu.

Mislim da je objašnjenje za ovako nešto ipak - nemar. Jedan gimnazijalac iz te generacije mi je tvrdio da to nisu uradili iz jednostavnog razloga zato što se radi o šumarima i mašincima. Jednostavno, ko ih jebe što nisu tako mladi, lepi i pametni kao dva elitna odeljenja (koliko god se taj pojam elite rastegao da obuhvati boljevačke učenike). Ko ih jebe, njih ionako niko ne zna, došli su iz Slatine, Žagubice, Podgorac-Timoka, zašto da degradiramo lepotu i simetriju izloženog panoa takvim divljim životinjama? Zašto da savršenost jednog parčeta kartona unizimo uključivanjem rugoba i idiota u jednu takvu savršenost?

Sad, ne tvrdim ja da da je to eksplicitno objašnjenje koje bi uprava škole dala, ali tvrdim da se to podsvesno nalazi u glavama svakog profesora koji gore predaje. Ne kažem sad da su ta odeljenja nešto preterano dobro i da zaslužuju vanredne počasti, ali i oni su maturirali boga mu, i to ih čini jednakim sa ostalim učenicima! A kad već kačite njihove slike u holu škole ne vidim nikakvo opravdanje da ih ne zakačite i dole u centru.

Mislim, ako nije bilo uslova da se stave svi, jednostavno nemojte da stavite nikoga. Ta praksa je ionako glupa! Jak ti je achievement da završiš srednju školu u Boljevcu, to svaka četvrta šimpanza može da uradi. Verovatno je to onaj sindrom iz američkih filmova - "that's my son" - koji progovara iz starijih i želja da se svi upoznamo sa "nadrealnim" uspehom mlade boljevačke "elite".

Moja generacija je srećom u srednju školu išla još pre uvođenja demokratije u boljevačke ustanove, a ljudima tada na pamet nisu padale nikakve ideje, pa ni one glupe. I mi smo tada bili mladi, lepi i pametni i, srećom, uskraćeni za javnu promociju. Doduše ja sam još uvek mlad, lep i pametan. Jesam stariji jedno sedam godina od prosečnog maturanta koji nije ponavljao, ali mi ništa ne fali. Da sam lep i fotogeničan, to je opštepoznata činjenica, pogledajte npr. ovu sliku ispod uslikanu pre jedno dve godine.


Ipak, pamet je moja glavna osobina. Toliko sam pametan da na Wikipediji u članku o bozi (bezalkoholnom piću) postoji link na ovaj blog u odeljku o metaforičkoj upotrebi reči boza. Sve u svemu, ako su naši sugrađani propustili da vide jednu takvu veličinu na panou u robnoj kući pre nekoliko godina, kog vraga su onda stavili ove?

Živeli narkomani!

Da, verovatno ste u pravu – naslov je glup! Međutim, to je moj odgovor na hiperglupavi naslov iz dnevnog lista Timok od pre par dana, a koji glasi: DROGA STIGLA I U BOLJEVAC. Nemam ništa protiv našeg dragog novinara Rajčeta, čovek je simpatičan, svi njegovi tekstovi su brdo floskula i hrpe opštih mesta, Boljevac je kod njega UVEK gradić pod Rtnjem, seljaci iz okoline su UVEK kučajski stočari, a Šou je NI MANJE NI VIŠE nego ufolog, ali tvrdnja da je droga stigla i u Boljevac je jedna jako ozbiljna stvar koja se mora raspraviti.

Ne, ozbiljno, poenta teksta u Timoku je u tome da su Boljevčani decenijama odolevali naletu narkotika, ali eto, breše su probijene, pa je došlo do pojave narkomanije u Boljevcu pa stanje postaje neredovno. Tekst je pisan 26. juna 2008 (sic!), dvesta i kusur godina kako je Hajduk Veljko pušio rtanjski čaj direktno iz nargile i onda orgijao sa Čučuk Stanom i 619 godina kako se Marko Kraljević uroljao horsa koji mu je doneo unuk Marka Pola sa proputovanja po Karakorumu i zaboravio da ima zakazan fajt sa Saracenima na Kosovu Polju!

Šalu na stranu, 26. jun je kao datum vrlo bitan na četiri nivoa: (1) za Ujedinjene nacije i njihove birokratske i parazitske agencije to je Dan borbe protiv zloupotrebe droga, (2) za srpske pravoslavce se tad padaju Sveti Visarion i Ilarion, (3) to je Dan nezavisnosti Madagaskara, a (4) za Boljevac je to četvrtak – pijačan dan.

No, kako je Boljevac jedinstvena pojava u kosmosu, došlo je do spoja ružnog i beskorisnog te je naš Crveni krst u okviru kampanje za davanje krvi organizovao skup čiji je lajtmotiv bio borba protiv droge. Jako subverzivno i jako originalno nema šta... Da su organizovali Svetski dan borbe protiv fanova igre Diablo, Svetski dan borbe protiv glasača Radikala, Svetski dan borbe protiv Zdravka Čolića ili Svetski dan borbe protiv Facebooka pa da ih podržim, ovako sam ih ishejtovao sa bezbedne udaljenosti bez da me se te stvari (droga i krv) i najmanje tiču...

Glavna stvar zbog koje je gorespomenuti novinar upotrebio navedenu konstrukciju u naslovu je “istraživanje” koje je sproveo Crveni krst. Ljudi koji me poznaju znaju moju privrženost ultrapreciznoj metodologiji koja treba da se primenjuje u svim istraživanjima na određenom uzorku i zato mogu prilično kompetentno da kažem da ovde nema ni K od istraživanja. Naime, premisa je otprilike bila ta da u Boljevcu do sad nije bilo puno uživalaca narkotika, a onda je anketom utvrđeno da je otprilike trećina osnovaca i srednjoškolaca probala neko opojno sredstvo. Ju, komšinice! Pa to je ogroman talas svežih narkomana! Ne znam, ali podaci su verovatno tačni ako se pod narkotike ubrajaju i Coca-Cola i šapice sa makom iz lokalne pekare...

Beograd ima “samo” 1,2% registrovanih narkomana od ukupnog broja stanovnika, ali ove tendencije u Boljevcu su jako opasne, prejebaćemo mi i Amsterdam i Kopenhagen sa ovako naprednom omladinom... Avganistan i Kolumbija ima da otvore konzulate odmah pored Galićevog lokala! Emisija Znanje imanje će ponovo da dođe u Valakonje da obiđe plantaže patuljaste konoplje, IMT Agromehanika će da prosperira proizvodeći kombajne za mak, a Biznis inkubator centar ima da preplave mali preduzetnici koji proizvode kondome, toalet-papire i papirne maramice sa ukusima i mirisima avganistanske, turske, albanske i trave domaćice...

Ne znam, meni sve to smešno imajući u vidu krajnji individualizam koji zastupam. Prilično je potcenjivanje dece srednjoškolskog uzrasta putem ovog i ovakvog popovanja i proseravanja. Zašto npr. ja nikad nisam ništa od toga probao iako sam imao milion prilika (lažem, pućkao sam jednom travu u nekom coffee shopu, ali on je bio pun nametljivih holandskih rastafarijanaca) i zašto toliki ljudi to nisu probali? Verovatno zato što nisam hteo, a ne zato što su mi popovali roditelji, profesori, Crveni krst, panduri... Zašto svi mi nismo serijske ubice iako podsvesno želimo tolike ljude da vidimo na čitulji? Zašto toliki muškarci nisu serijski silovatelji? Zašto ljudi malo ne prestanu da seru okolo? Neka se Crveni krst bavi vampirizmom i humanitarnim radom, a neka policajci krenu prvo od narko-dilera u Dragiše Petrovića/Kralja Aleksandra!

Toliko, iskuliraću sad priču o nebuloznosti izjednačavanja lakih i teških droga u Srbiji, a sve pod firmom “nema lakih droga”, ali neke stvari su takve kakve su – Srbija je lider na Balkanu... Za kraj, za sve iskrene strejtere i sve neiskrene narkomane preporučujem i dva drogiraška filma: Trainspotting i Requiem for A Dream. Skinite ih i pogledajte ili ću vam ih narezati direktno na jetru svojim ultramoćnim čekićem za doznaku koji ima +3 magical attack! E da, svim pravoslavnim vernicima želim srećne Svetog Visariona i Ilariona...

PULJP Fest #6

U petak i subotu (13. i 14. jun) se organizuje već šesti festival na kome se okupljaju pankeri, anarhisti, skvoteri, antiglobalisti, anti-fašisti, levičari, alkoholičari, lokalna ruralna omladina i ostali, a još uvek niko da ih bije?! Elem, kao i svake godine biće tu svakojakog sadržaja i drugih opscenosti, tako da je Boljevčanima bolje da ne kroče u "vrtić"...

Ovaj festival inače već ima legendarni status među upućenima. A takođe i Boljevac... Imamo slučaj kako se jedan beogradski filmski kritičar i jedan od urednika sajta Novi Kadrovi oduševio time što je upoznao nekog iz Boljevca, prokomentarisavši kako tamo ima mnogo punka, undergrounda i ostalog treša. Blago njemu... Nego, da kažem šta imam o festivalu... Svake godine se pokušava da to bude veće i veće, da se sadržaj obogati i slično, podržavam sve to iako ni ideološki ni glazbeno nisam u tom fazonu. Možda se i ne slažem sa tim pristupom za porodicu i prijatelje kojim se ista priča iznosi za iste ljude (koji tu priču već znaju napamet), o tome sam pričao nekoliko puta i sa organizatorima festa tako da znaju moje mišljenje, ali glupo je da ih ja kritikujem pošto jedino organizujem turnire u Mortal Kombatu...

I ove godine je tu i kamp, razni distroi, klot pasulj iz kazana, kao i sveopšti fudbalski karmbol koji se zove utakmica (metalci vs pankeri ili mesožderi vs vegetarijanci). Novost su najavljene projekcije dva filma: For Squatters Sake (1990) i G8 Blockade (2007), a što se muzike tiče, tu ima svakojakog panka, hardkora i krasta... Pored redovnog kontigenta domaćih bendova (Beograd, Niš, Kragujevac, Zaječar, Knjaževac), tu su i dva benda iz Makedonije (Shoctroopers i Smack Attack), kao i dva značajnija imena: Hevn iz Osla (Norveška) i Pavilionul 32 iz Temišvara (Rumunija).

Posle svirke organizovana edukativna ekskurzija znamenitim kafićima u Zanatskom centru...

Fudbal. Čemu to služi? (...a uz to još i ne radi)

Izgubio sam pet kila poslednjih mesec dana kako me nema na blogu... Strašan je posao izaći na kraj sa svim tim obožavateljkama koje me spopadaju što uživo, što virtuelno, što individualno, što u jatima, krdima i rojevima! Pred noge mi bacaju svoje telo i duh želeći da u praksi nauče kako je to staviti tri tačke na kraj rečenice! Srce me sve češće probada od svakodnevnog upumpavanja adrenalina, a karst iz bubrega od silnog napora počinje da se odronjava niz liticu... Nije lako biti oficijelni antiboljevački bloger u ovim smutnim vremenima, ne dao Bog nikome... No, danas nije bilo vremena za takve tričarije! Grabova šuma i baliranje sena je posao za prave muškarce, kao i ovo o čemu ću sad da pišem...

A to je - fudbal! Legendarna boljevačka igra s loptom, sveta krava boljevačkog sporta, zanimacija u kojoj se oni koji igraju i oni koji gledaju takmiče ko će da bude gluplji, zabava u kojoj se znojavi muškarci pipaju na jedan potpuno heteroseksualan način...

Povod za ovaj tekst je naravno mogućnost da FK Rtanj ispadne iz Zone i upadne u Okružnu ligu. Da se legitimišem prvo... Igrao sam u Rtnju skoro deset godina, prošao sam sve selekcije od petlića do prvog tima, prestao sam kada sam upisao fakultet. Znači, znam da igram fudbal, razumem taj sport, i dalje ga ponekad upražnjavam... Nisam dakle neki košarkaš, rukometaš, planinar, ribolovac ili umetnik koji bi sada pljuvao po fudbalu zato što ga mrzi... Mada, nije i da ga ne pljujem...

Glavni trigger zbog koga sam i počeo da razmišljam na ovu temu je tekst koji možete naći ovde. Posebno me zasvrbela sledeća rečenica:

Boljevčani su sada na granici ispadanja i samo ih čudo ili neka nova reorganizacija može spasiti od ispadanja u Okružnu ligu Zaječar, što bi bilo veoma pogubno po boljevački fudbal.

Pitanje je jednostavno: Zbog čega bi ispadanje Rtnja iz bilo koje lige u bilo koju drugu ligu bilo pogubno po boljevački fudbal? Šta je to "boljevački fudbal"? Jel Rtanj boljevački fudbal? Ima li fudbala van fudbalskog kluba? Ima li u opštini još fudbalskih klubova? Ne znam, ali ako se cela pogubnost ispadanja svodi na prekid tradicije onda je čak i dobro da Rtanj konačno ispadne u ligu u kojoj mu je i mesto. Sport je prosta stvar, ako si loš, takmičićeš se u kategoriji sa podjednako lošima. Pomoravsko-timočka zona se od strane svih relevantnih «fudbalskih radnika» shvatala kao zajebancija. Idite npr. da vidite koliko prvotimaca Rtnja dolazi na treninge i da li je moguće uopšte pobediti neku ekipu u prilično jakoj ligi sa kafedžijama, pekarima i rudarima u ekipi... Nije da oni sad ne znaju da igraju fudbal, dapače, ali to nije dovoljno za današnju Zonu. Jedinstvo i Hajduk Veljko nisu rekreativci! Prema tome, svako prema mogućnostima...

Nije sad ni da sam ja pobornik neke profesionalizacije fudbala. Profesionalni fudbal je čisto zlo. Profesionalni fudbaleri, treneri, navijači i fudbalski novinari su zaista nešto najgluplje što Srbija ima da ponudi na bilo kom stočnom vašaru... To i sami znate gledanjem televizije npr... Ali, ako je cilj FK Rtnja bio opstanak u Zoni, onda je trebalo i da se funkcioneri, treneri i igrači ponašaju adekvatno tome i učine sve da ne dođe do ovoga sada. Ljudi nažalost podilaze sebi samima zato što se takmiče za jedan od starijih klubova u ovom delu Srbije koji ima i lepu tradiciju, solidne uslove za rad, podršku političkih i privrednih struktura... To je i ubilo bilo kakav sportski duh u klubu. Još dok sam i ja igrao (a i sada verovatno) su igrači bili ponosni na to kako su tukli sudije, funkcioneri kako su istim sudijama plaćali ručkove, a ugledni građani na tribinama kako su smišljali avangardne psovke upućene svima koji nisu naši. Džabe tradicija, najbolji teren i štajaznam, FK Rtanj je bio, jeste i biće jedna obična seljačka ekipa koja juri za loptom na livadi. Simple as that.

Druga stvar u gornjem citatu koja me i najviše zaintrigirala jeste spominjanje nove reorganizacije koja će nas možda spasiti od ispadanja. Šta je to? Reorganizovanje lige, kupovina mesta u Zoni ili ponovno fuzionisanje sa nekim klubom koji nema para kako bi ime Rtanj i dalje bilo jedan stepenik više od zasluženog? To je ovaj klub već radio, tako da ne bi bilo čudo da (na žalost) Rtanj i opstane zahvaljujući višku nepotrebne galantnosti i manjku zdrave pameti. Bolje da ispadnu u Okružnu «supervlašku» ligu, uštedeće novac, igraće sa sebi ravnima i spustiće se malo na zemlju. Ako znaju da igraju i ako to zaslužuju, sledeće godine će se vratiti nazad. Čista aritmetika...

Hasan seckati!

Nisam baš hteo da pišem na ovu temu, ali danas je situacija u gradu bila prilično politička. Demokrate, LDP-ovci i Vlasi su ispadali sa drveća i izlazili iz šahti deleći propagandni materijal. Ostale nisam video, a možda su i bili tu negde, ali sam samo prolazio dva puta kroz centar i bilo je dovoljno gužve i bez njih... Propagandni materijal sam maksimalno kulturno odbijao, pravdajući se omladinkama da sam nepismen. Sreća da ih ta rečenica malo uspori pa imam vremena da šmugnem inače bih morao da slušam usmena obrazloženja o superiornosti identičnih programa, a onda bih već morao da budem i nekulturan...

Na forumu Boljevac.net svi imate priliku da vidite liste kandidata za odbornike za lokalnu skupštinu. Liste su naravno urnebesne! Kakvih sve likova tu nema, Bog nam pomogao! Da znaju centrale po Beogradu kakve dunstere imaju na lokalu ovde, otišli bi u srce Homoljskih planina da budu Ziloti. Mislim, nemam šta da objašnjavam mnogo, link je gore, gledajte i plačite od smeha. Ja ću samo malo da seciram svaku listu ponaosob...

1. DSS
Glavni favoriti na izborima. Ljudi znaju šta je "politika" i vredno su radili protekle četiri godine na tome da se njihovi ljudi inkorporiraju u sve institucije ili obrnuto, da se ljudi iz institucija inkorporiraju u DSS. Epilog je takav da je ova stranka enormno ubrzala lavinu partijašenja po Boljevcu. Mislim, ima tu par OK ljudi, ali nešto mi se DSS opcija ne sviđa po sebi, onako na ontološkoj razini. Naravno, tu su i legendarne ličnosti boljevačke političke scene. Mislim na prvu dvojicu na listi. Meni je malo žao što Nebojša nije kandidat za narodnog poslanika (verovatno je Milka Canić dala veto imajući u vidu predsednikove oralne majstorije) jerbo bi to bilo baš onako simpatično za gledanje. Doduše onda bi Neli (Furtado?) bio nosilac liste, a to nije baš preporučljivo da vam nosilac liste bude neko sa epitetom "direktor Usluge". Ko zna o čemu pričam – zna, ko ne zna – pokvaren mu vodomer...

2. DS
U koaliciji sa respektabilnim Dži17plus, ova lista nastupa pod genijalnim nazivom: "Za evropsku Srbiju – Boris Tadić". Alergičan sam na dve reči u politici – Evropa i Kosovo. Lista za lokalne izbore usred vukojebine ima reference na evropsku Srbiju, sic! Da mi je samo znati ko je smislio sintagmu evropska Srbija, poveo bih svog jarca iz šupe da ga siluje. I njegovu ženu i psa takođe. To o naslovu... Kad dalje malo pogledamo listu, vidimo da su Evropejci ponosno turili diplomirane glave na prvu trećinu liste, a najveće glave imaju vođe Toroglan i onaj ubiveni lik iz Dobrujevca što je i pilot i menadžer i politikolog. "Nema budale dok školu ne izuči" veli stara srpska izreka. Mislim, ima i ovde par likova koji su OK, ali ima i teških muljatora. Ali džabe si muljator kad si zaslužan za stranku! Naravno, highlight liste je kandidat pod rednim brojem 19. Iz kog vira na Timoku su njega iščupali da mi je znati, legendarni Dr Bađikić je svojevremeno u McDonaldsu kupovao "Big Mac za pojesti". Haha, čovek je pun narodnih mudrosti...

3.SPS
Ovo je prava lista za mene! Ne znam nikog, nema nikog mlađeg od 40 godina, a samo je troje na listi mlađe od pola veka! Dalje, nemam pojma šta o ovima da pišem. Uporno dobijaju svoj redovan kontigent glasova, a ne znam niti jednog čoveka koji će za njih da glasa. To je tajno društvo čiji član hoću i ja da postanem, nešto kao Iluminati, masoni, ljudi koji vide vanzemaljce... Toliko, stvarno ne znam šta o njima da pišem, ljudi su totalni autsajderi, a i (osim dvoje-troje) potpuno su mi nepoznati...

4.SRS
Pih, radikali... Šta o njima reći? Gledano na državnom nivou, to je stvarno stranka koju čini specijalni tip ljudi. Nema svrhe da ih pljujem, ništa novo neću reći... Na lokalnom nivou, doduše, priča nije tako crno-bela. Ova lista nije ništa bolja niti gora od ostalih šest. Program koji su sastavili je identičan kao i kod ostalih partija, jednostavno, pričica koja mora da se napiše a koja je puna opštih mesta i floskula, bolje da su taj papir dali Ciganima da prodaju u otpad... Verovatno ni ovi neće loše da prođu na izborima, takva je situacija, ali oni su najmanje zaslužni za svoj dobar rezultat. Glavni krivci su ipak gospoda sa prve i druge liste...

5.LDP
Uf! Kakva lista, dođavola. Znači, smejao sam se cirka 15 minuta kad sam pročitao ko je sve kandidat ovde. Mislim, ja jesam pripadnik Agro Gerile, ali ovu količinu agrarnosti i ovu količinu gerile ni ja ne mogu da pratim! Ne znam, meni i dalje jedan deo mozga misli da je ova njihova lista namerno parodiranje boljevačke političke scene. Nažalost, izgleda da su ozbiljni! Sreća te neće da uzmu više od dva mandata... Jebemu dikobraza, LDP je onako otprilike građansko-urbana-obrazovana opcija, zar nisu mogli da listu svedu na 10-12 kandidata ali koji bi, brate, bili normalni. Ovo su većim delom no-liferi sa magistrale Jaran-Drca-Čokano koji su džumle čuli da postoji stvar koja se zove politika i da je jedini uslov za pristup biti punoletan. Mislim, ova lista nije samo nenamerna parodija boljevačke političke scene, to je i radikalan spoof same politike LDP-a. Pa 90% ovih ljudi imaju veze sa građansko-liberalnom opcijom kao što ja imam veze sa kvantnom mehanikom fluida. Ali ako partijske vođe misle da će iz tog rurbanog kvantiteta da izroni i neki kvalitet, ja im želim sreću. Meni je ovo dno...

6. Pokret za Boljevac
Ovi se predstavljaju kao nevladina organizacija. Trabunjaju nešto kako su iznad i izvan partijskih podela i slično, to idite pričajte mojoj prababi u Bogovinu... Inače meni je baš kul što su se tu neki privatnici udružili i napravili listu. Ekonomska elita je odavno u politici, sad kreću i ovi sitni, stvarno nam je super stanje u zemlji kad svako mora da lično bude i politički aktivan da bi pomerio stvari sa nule... Ni ovi nemaju baš neke šanse, lepo je jedan moj kolega predlagao da oni u kampanji treba da govore kako bi otkupili IMT od one lopuždare Gobeljića kad dođu na vlast. To bi im osiguralo više mandata... Zamislite, Škemba, Vrinić i Gojković na čelu IMT-a, grad cveta, ljudi srećni, natalitet skače, Arnauta miriše, fudbaleri pobeđuju, meritokratija vlada, Mića Pop biva premešten u Kuršumljiu, Dule kupuje novi kompjuter... Idila... Bullshit!

7.Ujedinjeni Vlasi
Jedan moj poznanik odgovorno tvrdi da su Vlasi nastali iz seksualnog odnosa čoveka i ovce. Mislim da nije mnogo pogrešio iako je on, onako pijan, verovatno video vlašku narodnu nošnju... Mislim da su Vlasi biološki zaista bliski papkarima, a ako mislite da je ovo govor mržnje, možete slobodno da me uhvatite za patku! Ja sam 100% Vlah, i ponosim se svojim ovnujskim precima! Ustvari, možda se i ne ponosim baš toliko... Šalu na stranu, Vlasi rešili da samostalno učestvuju. Nije dovoljno što ih (nas) ima na svakoj listi i to u nadpolovičnim procentima, nego su sad rešili da prodaju i neku etnocentričnu demagogiju koja je dosad bila karakteristična za džiberske vlaške krajeve okolo Bora i Negotina. Mrzim partije sa nacionalnim predznakom, mogu oni da se pozivaju na manjinska prava koliko hoće, to je glupost. Još učestvuju i na parlamentarnim izborima sa sve plakatima na kojima piše kako ih je na popisu iz 2002. bilo oko 44 hiljade. Pa u koji parlament vi mislite da uđete sa tim brojem, živino rogata?!

Na kraju, da se izjasnim da ću ja u nedelju da izađem na glasanje i da ću verovatno da zaokružim listu pod rednim brojem 8 – Atomska bomba za Boljevac – Spider Jerusalem – dipl. ing. za stajsko đubrivo. Za koga vi da glasate? Seva mi paja za koga ćete! Ili, ako ne razumete srpski – Ma dore n'pula đe voj!

Čiji si ti mali?

Pismeni ljudi tvrde da je nekad u istoriji postojalo društvo koje se zvalo Antička Grčka, društvo koje je delilo isto nacionalno poreklo, ali koje je bilo podeljeno na stotine gradova-država u kojima je u proseku živelo od 5 do 30 hiljada stanovnika. Grčki mislioci, filozofi, državotvorci i vojskovođe su sa najvećim gnušanjem gledali na državu koja bi bila veća od toga grada - polisa, smatrajući da je za dobrobit jednog političkog sistema jako važno da se ljudi međusobno poznaju kako bi sa punim meritumom mogli da se odnose prema vladajućima i kandidatima za vladajuće. Bio je to jedan čudan sistem, posmatrajući to iz današnje perspektive, sistem u kome su građani bili maksimalno ograničeni u privatnoj sferi (oikos), ali su bili maksimalno suvereni u sferi politike (polis). Pričalo se da svirači na liri nisu mogli da dodaju nijednu žicu svom instrumentu dok to ne odobri skupština. Bio je to spoj privatnog i javnog na takav način da se nikako nije moglo razmrsiti, niti su to Grci želeli, mogli i umeli da urade. To im uopšte nije ni dopiralo do mozga... Jednom rečju, bio je to sistem koji je bio potpuno obrnut od današnjeg...

Uvod mi promašuje poentu koja bi bila da su se ljudi u polisu međusobno uglavnom svi poznavali. To je pomagalo da sfera politike bude prozirnija, nije bilo tamnih mesta prouzrokovanih nedostatkom informacija o pojedinim ljudima. Deca su se predstavljala svojim i očevim imenom (Polimarh, sin Kefalov npr.) i kult predaka je bio jak. Međutim, kakve veze ovo moje trućanje ima sa našim "polisom" na ušću Grnčarskog potoka u Arnautu?

Pa, kao što rekoh, taj sistem je nekad bio potpuno obrnut od današnjeg. Specijalizacija poslova, usložnjavanje društvenih odnosa i druge komplikacije su dovele do ustanovljavanja principa odvajanja privatnog i javnog. Javna sfera je postala sfera koja se tiče svih i na koju utiču svi, privatna sfera je postala sfera nedodirljiva za sistem i stvar pojedinca, porodice i raznih udruženja civilnog društva. Religijsko opredeljenje, seksualne preferencije, način vaspitavanja dece, način češljanja i sve ostalo je postalo isključivo privatna stvar osim ako nije en general uticalo na sama pravila sistema i njegove dobre običaje...

To je glupa teorija, u praksi se razmrsivanje privatnog i javnog u malim zajednicama poput Boljevca nikad nije ni desilo, niti će to nešto kao biti moguće. I nije tu Boljevac nikakva crna ovca, jednostavno svuda gde postoji visoka i koncentrisana isprepletanost po rođačkim, kumovskim i (ne)prijateljskim linijama na malom prostoru, tu automatski dolazi do pojave nepotizma. Proklamovana jednakost u šansama je onda odmah ugrožena. Principi meritokratije se onda potpuno gaze, a na scenu dolaze kriterijumi porekla, moći i novca. Sve se ove stvari sublimiraju u jednoj legendarnoj upitnoj rečenici koja glasi: "Čiji si ti?" Ceo sistem koji se zasniva na toj rečenici funkcioniše na tako proklamovanom principu prisvajanja. Svako je u suštini nečiji, iza svakog stoji otac, majka, komšija, kum, partija... Samosvojni integritet se ne prihvata, postojanje mentora u takvom sistemu postaje egzistencijalna potreba. Međuljudski odnosi tako često postaju svojevrsna trgovina uslugama (usluga u smislu engleske reči favor) i ljudi se sve više i više pasiviziraju. Na red nastupa maksima da nikog ne treba dirati, jer ko zna kada će vam baš taj čovek zatrebati! Takozvana spirala ćutanja i oportunog samozavaravanja je osnovni modus vivendi u jednoj takvoj zajednici...

Cut the crap već jednom kažem ja i bacam se na ilustracije. Plastičan primer ovoga što velim je isprepletanost svih funkcija u našem gradu. Politika, privreda, obrazovanje, kultura, zdravstvo, usluge, sport, sve to mora da bude povezano, ali kod nas se brate, da izvinete, ne zna ko koga jebe! Privilegije se iz jedne sfere prelivaju u drugu, iz druge u četvrtu, iz pete u drugu, od muža na ženu, od dede na unuka, od babe na šurnjaju, od predsednika partije na njegove vojnike itd. Nepotizam i partitokratija su postali grana primenjene matematike. Svi računaju ko je čiji, koliko je naših, a ko je njihov. Naši mogu, njihovi će moći kad dođu njihovi, a ničiji neće moći nikad!

Donedavno je u Boljevcu bila legendarna disciplina urgiranja za decu da uče engleski jezik u školi. Sa sociološkog stanovišta bi stvarno plodno bilo istražiti strukturu dece koja su završavala u "ruskim" odeljenjima. Stvarno bi bilo zanimljivo videti obrazovnu, ekonomsku, statusnu i strukturu na liniji selo/grad kod roditelja te dece. I u osnovnoj i u srednjoj školi su neki bili dobri zahvaljujući svojoj glavi, drugi zahvaljujući glavi svojih roditelja, a treći zahvaljujući prasećoj glavi, i to mrtvoj... Jedan moj drug sa muzičke akademije je na mesec dana bio ovde, ali pošto je morao da vežba klavir za ispit, otišao je do naše osnovne škole da porazgovara sa direktorkom o mogućnosti korišćenja njihovog klavira. Prvo pitanje koje je ona postavila je naravno "A čiji si ti?" Dečku je pala roletna i dao fenomenalan odgovor: "Mikin i Milinkin!" Kasnije je ipak dobio pristup klaviru bez obzira što je Mika vozač, a Milinka domaćica, ali hoću da kažem da nikad ništa ovde ne može da prođe bez tog legendarnog pitanja. Vođenje računa o tome da neki autsajder ne upadne u privilegovani krug svirača na klaviru bi mi možda bio smešan u nekom filmu, ovako mi samo dođe da šutiram dupeta pojedinim ljudima.

Deca od malena kapiraju da stvari funkcionišu na toj razini. Škola ih in vivo uči nejednakosti u šansama, toliko toga postaju nesvesni da na kraju, kada odrastu, ljudi ne razlikuju više dobro od lošeg, normalnost od korupcije... Koleginica sa fakulteta mi je jednom spomenula kako je počela da radi u italijanskom kulturnom centru. Na moje poluiznenađeno pitanje jel imala vezu, ona je odgovorila "Ma ne, nego moja majka zna nekog tamo." Toliko, odmorite se uz muzički intermeco, ovaj post je trebalo da bude kraći pošto sam mislio da se bavim više benignom i nesvesnom stranom korupcije, a da hard-core obradim drugi put.